Nakon što je Evropska unija ponovo preuzela nerešeni kosovski problem u svoju nadležnost, Amerika je još jednom dokazala da ima najveći uticaj u ovom delu Evrope. Osim već izbledelih obećanja o mogućem ulasku u EU, Berlin gotovo da više nema šta da ponudi regionu. Upravo zato očekuje se da bi SAD mogle da ponude kompromisno rešenje kojim bi i Srbija dobila nešto. Odluka premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija da u Briselu odbije predlog EU, koji je svega nekoliko dana kasnije, ali pod pritiskom Vašingtona, prihvatio i to sa oduševljenjem objavio na svom tviter nalogu, najbolji je dokaz da je Nemačka blefirala i da nema više džokera u rukavu.
Ne želeći da se periodično bave ovim delom Evrope, dok bukti rat na istoku Starog kontinenta, američke diplomate su, čini se, daleko realnije i svesne da se ovaj problem može rešiti samo ukoliko i Beograd nešto dobije. Na tako nešto ne pristaje Berlin, koji za sada ne nudi nikakvo kompromisno rešenje, što za Beograd predstavlja ponižavajući i neprihvatljiv scenario. Ovo diplomatsko natezanje konopca između SAD i Nemačke traje nekoliko godina i možda se približava epilogu koji bi mogao da ima značaja i za pokušaj rešavanja ovog problema.
Ukoliko bi se ova ideja sprovela u delo, Beograd bi dobio častan izlazak iz krize, jer u ubrzano približavanje EU ne veruju više ni fanatične pristalice unije. Albanci pak više ne bi morali da brinu o formiranju Zajednice srpskih opština, što ih u ovom trenutku izuzetno frustrira.
Bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri kaže da „nijedna od vodećih uključenih zemalja, računajući SAD, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, ne želi kao konačno rešenje bilo šta osim da Srbija prizna nezavisnost Kosova u njegovim sadašnjim granicama”. Navodi da su razlike među zapadnim zemljama u tome kako to postići, jer niko ne želi nasilje.
Tek što su se u javnosti pojavili pojedini detalji francusko-nemačkog predloga za rešenje kosovskog pitanja, plasirana je još jedna, još od Dobrice Ćosića stara ideja, ona o podeli Kosmeta. Ovog puta na nju je podsetio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, a zatim je o njoj govorio i iskusni američki diplomata Džon Bolton. Dačić je o tome govorio upravo u predvečerje dijaloga s Prištinom. Kako je rekao, to je jedini realni plan za rešenje pitanja KiM. Plan koji bi „prihvatio stanje na terenu, da se tačno zna šta je srpsko, a šta albansko”. „Rešenje mora da se zasniva na realnom političkom stanju na terenu i na interesima”, rekao je Dačić.
Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa, kaže da „Kosovo i Srbija sami moraju da pronađu rešenje za sva otvorena pitanja”. Navodi da je prvi put čuo za ovu ideju od bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji se sastao s liderima Kosova i Srbije i rekao da je možda ovo veoma dobra prilika. „Video je da se obe strane pomeraju sa svojih ranijih pozicija, mislio je da će obe strane imati političku volju i političku moć da to urade. Ali bilo je kritika širom Balkana, jer su uključivale stavove da druge granice nisu stabilne koliko bi trebalo da budu, ali sam verovao da je vredno rizika ako dva lidera to urade. Tada sam razgovarao sa oba lidera, Tačijem i Vučićem, i oni su bili voljni da to pokušaju, jer nije na meni kao autsajderu da dođem do savršenog rešenja, nego na samim stranama”, navodi Bolton i dodaje da tada nije bio pravi politički trenutak.
Iako svi politički akteri ne žele da o tome govore, ova politička ideja, koja bi mogla da stavi tačku na kosovski problem, bila je aktuelna pre četiri godine. Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Čačak 26. jula 2018, novinari su ga pitali da prokomentariše reči episkopa raško-prizrenskog Teodosija da su sve učestalije izjave o teritorijalnoj podeli Kosova neodgovorne, rekao je kako smatra da je „bolje da Srbija ima nešto, nego ništa”. „Valjda je bolje da nemamo ništa, nego da imamo nešto, takvu logiku nikada nisam razumeo… Nema problema, ja vam sada kažem – za 20 godina izgubićemo sve, nećemo da imamo ništa. Hoćete da se lažemo? Šta je smisao? Nećete etničke granice, nećete razgraničenje sa Albancima. Nema problema, kažite onda ljudima da se spremimo za Vranje, za jedno 40–50 godina”, rekao je Vučić.
Da li je bilo i evropskih država koje su bile protiv ove ideje? Pre svega, Nemačka je najveći protivnik podele Kosova i zanimljivo je da je odgovor Berlina na inicijativu Vašingtona bila odluka Prištine da podigne za 100 odsto takse na uvoz robe iz centralne Srbije, što je zamrzlo pregovore Beograda i Prištine. A iskusni diplomata Srećko Đukić podseća da je to teza koju je u javnost lansirao još akademik Ćosić i šaljivo konstatuje da izgleda kao da su se Dačić i Bolton dogovorili da ponovo pokrenu tu temu. Za „Politiku” kaže da se ta tema vratila u politički život kada se Dačić vratio na mesto šefa srpske diplomatije.
„Ta ideja je bila pre četiri godine aktuelna i tada je bila ozbiljno poražena od Nemačke i bez obzira na to što ’mame Angele’ nema više na vlasti, siguran sam da je nemački SDP još žešće protiv podele Kosova jer je odan transatlantskom savezništvu. Ne verujem da je to opcija koja može da izađe na kraj u priči oko rešavanja kosovske krize. Znam istorijat te priče, ali zaista ne vidim pretpostavku da je ona danas realnija nego ranije”, kaže Đukić. Dodaje da je i veliko pitanje koliku bi ova ideja imala podršku među Srbima s Kosmeta, a pogotovo u međunarodnoj zajednici. Upravo zato smatra da je ova izjava Dačića pre pokušaj da se testira međunarodni faktor.
Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da priča o podeli Kosmeta ili razgraničenju između Srba i Albanaca nije nastala juče, niti za mandata trenutne vlasti u Srbiji. Za „Politiku” podseća da je to bila tema devedesetih godina, kada je Dobrica Ćosić upravo u podeli Kosmeta video šansu za rešavanje tog srpsko-albanskog teritorijalnog spora. Međutim, činjenica je da se pitanje podele aktuelizovalo 2017. i 2018. godine, kada su čak i zapadni mediji, ali i zvaničnici, govorili o ovoj temi.
„Treba naglasiti da je tada politički Zapad većinski bio protiv takvog rešenja i da su tek pojedinci u podeli videli način za trajno rešenje kosmetskog pitanja. Bilo je simptomatično to što su za tu ideju više razumevanja imali Amerikanci nego Evropljani i što je od istaknutih zapadnih zvaničnika jedino Bolton o tome otvoreno govorio”, kaže Graovac i dodaje da je politiku SAD uvek krasila pragmatičnost i spremnost da se u potrazi za adekvatnim političkim rešenjima naprave hrabriji iskoraci, nego što su na to bili spremni Evropljani.
„Svaku priču na temu razgraničenja tada su odlučno presekli Evropljani, a na prvom mestu nemačka kancelarka Angela Merkel. Doduše, uz svesrdnu podršku već pomenute američke duboke države. Iz EU su, za razliku od Amerikanaca, od starta odbijali ideju podele i smatrali su je opasnom i štetnom. Opravdanje za takav stav bilo im je krajnje nesuvislo i kontradiktorno, a temeljilo se na stavu da bi se time otvorila Pandorina kutija promena granica na Balkanu, što je za njih neprihvatljivo”, kaže Graovac.
Kada danas govorimo o nekoj eventualnoj ponovnoj aktuelizaciji pitanja podele Kosmeta, moramo sve već pomenuto uzeti u obzir. I to da Evropljani nisu promenili svoj dosadašnji stav i da je podela za njih i dalje neprihvatljiva, ali i to da su na vlasti u Vašingtonu one strukture koje su decidno odbijale svaku mogućnost pregovora na tu temu. Doduše, činjenica je i da su se okolnosti u odnosu na 2017/18. godinu promenile i da je rat u Ukrajini kosmetsko pitanje podigao veoma visoko po važnosti u međunarodnoj geopolitičkoj areni, čime je i njegovo rešavanje dobilo novu dinamiku.
„Postoje snažni interesi Zapada da se ubrza rešavanje kosmetskog pitanja i da su, samim tim, sve opcije koje mogu doprineti tom cilju na stolu, pa i podela. Uzmemo li u obzir da su na vlasti u ključnim zemljama Evrope, kao i u SAD, protivnici podele Kosmeta, onda možemo zaključiti da je ta opcija ipak negde na kraju tog stola. Prioritet za Zapad imaće pokušaj da se pronađe rešenje koje neće otvoriti pitanje granica, već isključivo regulisanja statusa Kosmeta. Tek kada bi se po tom pitanju sve mogućnosti iscrple, a uzevši u obzir važnost rešavanja ovog pitanja u trenutnim međunarodnim okolnostima, tek onda bi se eventualno i podela mogla uzeti u razmatranje. I to prevashodno pod uticajem pragmatičnijih Amerikanaca, za razliku od, po tom pitanju, isključivih Evropljana”, zaključuje Srđan Graovac.
Miloš Jovanović: Podela neprihvatljiva
Protiv ovakvog rešenja su predstavnici pre svega desne, tvrde patriotske opozicije. Tako je predsednik NDSS-a i jedan od lidera koalicije NADA Miloš Jovanović izjavio da je ideja o podeli Kosova i Metohije nemoguća i neprihvatljiva. „Ako neko zaista misli da može da dobije tu podelu i da će mu iko sa Zapada dati, ili Albanci iz naše južne pokrajine koji su secesionisti, on zaista veoma malo poznaje međunarodne odnose”, kaže Jovanović.
Nebojša Zelenović: Ideja neizvodljiva
Poslanik koalicije „Zajedno–Moramo” Nebojša Zelenović kaže da ideja o podeli KiM nije izvodljiva. Za „Politiku” kaže da opasnost po stabilnost svih država u ovom delu Evrope, do koje bi dovela ovakva podela, toliko je velika, da takav politički projekat, u stvari, nije moguće izvesti. „Uostalom, videli ste Orbana ovih dana i njegov šal s mapom ’velike Mađarske’. Od te kobajagi šale čoveku se sledi krv u žilama. Srbija treba da izađe sa svojom vizijom zapadnog Balkana u 21. veku kao regiona mira, stabilnosti i ekonomskog napretka koji vodi blagostanju svake porodice u ovom regionu. Možemo da dođemo do zajedničke odbrambene politike i bezbednosti i da na tom temelju napravimo jedinstveni ekonomski prostor zapadnog Balkana”, kaže Zelenović.
