Sa druge strane, povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparentnom finansijskom i drugom podrškom EU.
Međunarodno savetovanje „Energetika 2024“ u organizaciji Saveza energetičara Srbije održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti deugljenizacije (dekarbonizacije) energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine, navode organizatori.
Savez energetičara Srbije ističe da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanja energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparentnom finansijskom i drugom podrškom EU.
„Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo: „Energetika ne voli granice!“, ali ne kao do sada preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju održivih izvora energije (OIE), povezivanju u najširem smislu, a saradnja je sigurno potrebna i na regionalnom tržištu u cilju jačanja zdrave konkurencije“, navodi organizatori.
Konstatovano je da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov.
Jedno od pitanja je bilo gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje, ali i kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?
Cena emisije ugljen dioksida
„Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljendioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovome pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region“, navodi se u saopštenju.
Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje.
„Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike kao i razmena ideja na panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima a visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa u skladu sa potrebama. Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i instituti jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede“.
Regionalni aspekti
Na posebno panelu razmatrani su regionalni aspekti energetike. Analizirani su aktuelni i planirani veći energetski projekati.
Zaključeno je da se principi sigurne isporuke električne energije uz održivost i konkurentnost sektora svakako mogu uspešnije realizovati u praksi ako se energetika tretira u regionalnom kontekstu.
„Kroz zajedničke napore mogu se ostvariti brojne prednosti kao što su zajednički razvoj infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju energije, zatim jačanje energetske sigurnosti, dostizanje boljih ekonomskih pokazatelja i ne manje važno, približavanje stavova, uvažavanje razlika iz kojih proizilazi politička stabilnost i ostvaruje se bolje regionalno povezivanje. Elektroprivrede regiona aktivno rade, ali dekarbonizacija se ne tiče samo elektroprivreda, pa je potrebno otvoriti više prostora za rešavanje inženjerskih, ekonomskih i pravnih izazova ostalih grana privrede“.
O eventualnoj mirnodopskoj primeni nuklearnih tehnologija u našoj zemlji u energetskom sektoru bilo je govora na trećem panelu odakle se čula i jasna poruka da ako se struka u javnoj raspravi usaglasi i građani to demokratski odluče, da takva primena treba da se oslanja na proverene konvencionalne nuklearne elektrane najnovije generacije i dobre prakse iz EU, a još uvek ne na male modularne reaktore za koje se ni u svetu nema dovoljno praktičnih iskustava.
Šta sa nuklearnom energijom
Otvoreno su analizirane pozitivne i negativne strane korišćenja nuklearnih elektrana uz ukazivanje na činjenicu da u slučaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji energetska zavisnost od isporučioca tehnologije i isporučioca nuklearnog goriva biva apsolutna i veoma delikatna u geopolitičkom i bezbednosnom smislu, a pritom ne treba zanemariti ni visoku cenu nuklearnih tehnologija, kao ni druge rizike, a pri tome sve vreme odmeravajući pozitivne strane kao što su kontinuitet isporuke bazne energije i druge.
Panel o primeni novih tehnologija u energetici u doba globalnih klimatskih izazova i neophodnog prelaska na održive energetske izvore, je dao priliku da se predstave tehnologije koje su okosnica energetske tranzicije, njihove prednosti i ograničenja koja se javljaju na putu ka potpunoj održivosti. Govorilo se i o tehnologijama koje nude nova ili poboljšana rešenja u proizvodnji, prenosu, skladištenju i upotrebi energije.
Panel se bavio i digitalizacijom energetike, posebno rešenjima u prenosnoj i distributivnoj mreži u pogledu praćenja i upravljanja mrežama (Phasor Measurment Unit, Grid forming & following Invertors, STATCOM), upravljanjem potrošnjom, novim materijalima, tehnologijama skladištenja u energetici, prenosu HVDC (High Voltage Direct Current) tehnologijama, superprovodnicima, mašinskom učenju, veštačkoj inteligenciji kao i ulogom zelenog vodonika u energetskoj tranziciji, dok je manji deo bio posvećen inovativnim zakonskim rešenjima poput agregatora i inovativnim tehnologijama poput zelenog čelika.
Kako izbeći raspade sistema
Na Savetovanju je detaljno analiziran i delimični regionalni energetski raspad od 21. juna 2024. godine, kada su na nekoliko sati bez struje ostali Crna Gora, Albanija, BiH i Dalmacija, konstatovano je da planske remonte dalekovoda treba pažljivije regionalno usklađivati, ali i da se slabe tačke u mrežama, zbog dotrajale opreme, moraju efikasnije sanirati.
„Kontrolabilnost i prenosne i distributivne mreže mora se kontinualno unapređivati uz istovremeno povećanje distribuirane proizvodnje na distributivnim naponskim nivoima. Digitalizacija sektora postaje condition sine qua non u situacijama kad se ima veći udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu i kad se javlja potreba za upravljanjem potrošnjom“.
Zaključna poruka ostaje da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.
Međunarodno savetovanje „Energetika 2024“ okupilo je preko 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz četiri radna panela i prezentacije 60 radova u osam sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor.
