Nova istraživanja rađena u SAD pokazuju koliko ekstremna toplota utiče na ljude. Dobijeni rezultati su zabrinjavajući i objašnjavaju da što su više ljudi bili izloženi toplotnim talasima, to su brže starili. Duži periodi ekstremnih vrućina ubrzavali su starenje kod starijih ljudi za više od dve godine.
Kako se klima menja i sve je više veoma dugih vremenskih toplotnih intervala, ljudi će biti sve više izloženi sve većoj toploti, na koju će naše telo reagovati bržim starenjem, pokazuje ovo istraživanje.
Kako starimo od toplote?
Starenje je prirodni proces, ali način strenja je varira od čoveka do čoveka. Tokom života prolazimo kroz različite situacije, doživljavamo stres, šokove… Primera radi, ako dovoljno ne spavamo duže vreme, brže ćemo stariti.
Toplota je mač sa dve oštrice. Nekada nam prija, ali često može da dovede do bolesti ili čak i smrti. Dugotrajna toplota opterećuje naša tela i čini ih manje efikasnim u obavljanjumnogih poslova. Zbog toga ona ubrzava naše biološko starenje.
Tokom života naši geni se ne menjaju (osim slučajnih mutacija), ali se menja način na koji se oni prepoznaju. Ćelijske promene u DNK mogu dovesti do toga da se proteini proizvode više ili manje, što zauzvrat može da utiče na fiziološke funkcije i naš zdravstveni status. Ovo može biti i loše i dobro.
Toplotni stres može to da promeni, što bi zauzvrat moglo uticati na brzinu starenja. Teški toplotni stres, kako navode u istraživanju, naše ćelije pamte i s vremenom mogu da menjaju svoje DNK obrasce. U laboratorijskim ispitivanjima efekat je izražen kod riba, pilića, zamoraca i miševa.
Mnoga istraživanja do sada o tome kako toplota utiče na epigenetiku odnose se na životinje i biljke. Urađeno je samo nekoliko studija koje su uključivale ljude i one su bile ograničene. Tu prazninu ovo novo istraživanj trebalo je da popuni.
Šta je studija otkrila?
U studiji istraživača sa Univerziteta Južne Kalifornije učestvovalo je skoro 3.700 ljudi, prosečne starosti od 68 godina.
“Toplota utiče više na starije nego na mlađe ljude. Naša sposobnost da kontrolišemo telesnu temperaturu opada kako starimo i manje smo otporni na spoljašnji stres i šokove. Takođe znamo da periodi ekstremnih vrućina izazivaju talas bolesti a ponekad i smrt, naročito kod starijih ljudi”.
Studija je imala za cilj da bolje razume šta se dešava sa ljudskim telima na biološkom nivou kada su ona izložena intenzivnoj toploti u kratkom, srednjem i dugom roku.
Da bi to uradili, istraživači su uzeli uzorke krvi i izmerili epigenetske parametre na hiljadama mesta širom genoma, koji su korišćeni za izračunavanje tri sata koja mere biološku starost.
Zatim su pogledali nivoe toplote kojima bi svaki učesnik bio izložen u svojim geografskim oblastima tokom prethodnih šest godina, od 2010. do 2016. godine.
Dugotrajno izlaganje intenzivnoj toploti povećalo je biološku starost za 2,48 godina tokom šestogodišnjeg perioda studije prema Pc Pheno Age parametru i 1,09 godina prema Dunedin Pase.
Tokom perioda istraživanja, efekat je bio do 2,48 godina brži od normalnog starenja, pri čemu je jedna kalendarska godina jednaka jednoj biološkoj godini starenja. To jest, umesto da njihova tela ostare za šest godina u periodu od šest godina, toplota je mogla da učini da njihova tela ostare do 8,48 godina. Važno je da se biološki satovi prilično razlikuju, a još ne znamo zašto.
Način na koji su ovi istraživači sproveli svoju studiju daje nam poverenje u njihove nalaze – uzorak studije je bio veliki i reprezentativan, a korišćenje indeksa toplote umesto temperature vazduha je poboljšanje u odnosu na prethodne studije.
Međutim, nalazi ne objašnjavaju da li su učesnici imali klima-uređaj u svojim domovima ili su provodili mnogo vremena napolju.
