Roditelji se preko leta opraštaju od školskih obaveza, ali ne i od plaćanja ekskurzija, pošto moraju da isplate sve rate dok deca ne krenu na put. Tako roditelji tek leti shvate da su ekskurzije previše skupe.
Međutim, pred sobom nemaju svaku stavku u cenovniku putovanja. Kada je reč o načinu na koji se bira agencija, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević kaže za RTS da godinama unazad iste agencije vode iste škole, kao da postoji „dil“. Nemam dokaze ovde na papiru, ali mi u prosveti to znamo, ističe Dimitrijević.
Ekskurzije na koje će đaci ići ove jeseni skuplje su za 20 odsto nego prošle godine, kažu u turističkim agencijama. Sedam dana u Italiji maturante Šeste beogradske gimnazije koštaće čak 72.000 dinara.
Roditelji dobili bolju ponudu, ali škola ne želi da menja plan
Milan Petrić, član Saveta roditelja kaže da velika većina smatra da je to previsoka cifra.
„Da napomenem, tu se dodaju još i dnevnice starešina i ukupna cifra izlazi na 80.400 dinara. Ja sam kao predstavnik roditelja rešio da uđemo dublje u rešavanje problematike, pa smo tražili sastanak sa vlasnikom agencije. Na predlog vlasnika agencije, mi smo dobili manju ponudu, jedan dan, i ponudu od 58.000 dinara. Mi smo na to pristali. Međutim, kasnije se ništa nije desilo, jer škola ne želi da menja program plana putovanja, što je nama apsolutno ostala neodumica zašto ne žele da izađu u susret roditeljima“, dodaje Petrić.
Zbog čega škola ne želi da promeni plan putovanja, ekipa RTS-a nije dobila odgovor.
Šta sve roditelji plaćaju
Turistički radnici kažu da cenu ekskurzije diktira tržište. Na primer, skuplje gorivo povećaće troškove puta.
Pored smeštaja, roditelji plaćaju i dnevnice nastavnika, lekara, vozača, vodiča.
Po učeniku, za nastavnika se dnevno izdvaja od 1.000 do 1.200 dinara.
Agencije: Porez opterećuje cenu, ali bi moglo biti drugačije
Porez koji se na sve to plaća znatno utiče na cenu, ali moglo bi biti drugačije, tvrde u turističkim agencijama.
„Ako bi Savet roditelja insistirao, a škole ako bi prihvatile da njihovo računovodstvo isplaćuje dnevnice i nadoknadu za brigu o deci preko svojih izdvojenih računa, onda se ne bi plaćao 58 odsto porez na ugovorno delo. Onda, s druge strane, isto tako sav taj novac koji uđe na račun agencije, znači opterećen je i PDV-om, tako da je to značajna stavka kada su u pitanju troškovi koji bi mogli da se smanje“, objašnjava Petar Knežević, vlasnik turističke agencije.
Smeštanje dece u veće sobe bi smanjilo cenu
U Juti kažu da roditelji traže hotele sa tri ili četiri zvezdice. Deca budu uglavnom u dvokrevetnim sobama, što takođe povećava cenu ekskurzije.
„Daleko jednostavnije i jeftinije bi bilo da se deca smeštaju u objekte koji su namenjeni njima i da to budu sobe za pet-šest kreveta, čemu svakako treba i da služi ekskurzija, za socijalizaciju dece“, ističe Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija.
Da bi se putovanje realizovalo, potrebno je da se prijavi najmanje 60 odsto učenika iz svakog razreda.
Bez obzira na cene, većina ipak otputuje, jer nijedan roditelj ne želi da njegovo dete bude izopšteno iz društva, što za pojedine može biti i traumatično, tvrde psiholozi.
Roditelji nemaju pred sobom svaku stavku cenovnika
Kada nemaju pred sobom svaku stavku cenovnika, roditelji su prinuđeni da slušaju tvrdnje da najviše koštuju agencijski troškovi ili razredne starešine.
Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, rekla je u Beogradskoj hronici da roditelji dobiju ukupnu cenu ekskurzije.
„Oni dobiju kolika je cena ekskurzije, znaju kolike su naše dnevnice zato što to prolazi kroz Savet roditelja, znaju kolika je dnevnica vođe puta, lekara, čak za vodiča nisam sigurna da znaju, a sve ostalo je en gros, znači posete muzejima, polupansioni, prevoz“, objašnjava Dimitrijevićeva.
„Iste agencije godinama vode iste škole, kao da postoji dil“
Kada je reč o načinu na koji se bira agencija, da li se na tenderu bira najbolja od više ponuda, Dimitrijević kaže da godinama unazad iste agencije vode iste škole, kao da postoji „dil“,
„Suština je sledeća, ja nemam sad vama da dam dokaze ovde na papiru za to što ja pričam, ali mi u prosveti to znamo. Godinama unazad iste agencije vode iste škole, kao da postoji dil između škole i agencije“, ističe Dimitrijević.
Međutim, napominje da to nisu namestile škole, pošto škola može biti zadovoljna jednom agencijom.
Upitana zašto se na tender ne jave tri agencije, kaže da je to pitanje za njih.
„To pitajte agencije, zašto se tri ne prijave nego se prijavi samo jedna. Ili se prijave tri, ali ove dve svesno nemaju ispunjene uslove. Jer se zna, kada izađe tender, zna se šta škola traži. Vi tražite destinaciju, tražite šta želite da deca vide, tražite broj dana, nivo smeštaja. Zna se koliko smeju autobusi da budu stari, znači sve je to definisano. I onda vi dobijete tri ponude i jasno vidite da u te tri ponude, u dve nemate zadovoljene sve uslove, što znači oni automatski otpadaju, jer se zna da u ekskurzijama svi uslovi moraju da budu zadovoljeni da bi neka agencija prošla, jer su deca u pitanju“, objašnjava Dimitrijević.
Postoje situacije, dodaje, da se svake godine prijavljuje samo jedna agencija, „i to zaista jeste da se začudite“.
Iako ne isključuje mogućnost da postoji pitanje poverenja i međusobnih odnosa, zna za agencije koje vode određene škole gde su ekskurzije jako loše, sa lošom hranom i smeštajem, ali se škola i dalje drži te iste agencije.
