Potrebno više akcija za kontrolu i smanjenje emisija metana širom Evrope i sveta kako bi se ublažile klimatske promene, poboljšao kvalitet vazduha i smanjio uticaj na zdravlje, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
U izveštaju pod nazivom “Metan, klimatske promene i kvalitet vazduha u Evropi”, koji pruža najnovije podatke o emisijama metana i njihovom uticaju na klimu, životnu sredinu i zdravlje se navode da je metan i dalje čini 12 odsto emisija staklene bašte u Evropi.
“Metan je moćan gas staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama, a pored toga u velikoj meri doprinosi zagađenju u nižim slojevima ozona, što dovodi do lošeg kvaliteta vazduha i štete po ljudsko zdravlje, ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju. Iako se emisije metana u EU smanjuju, globalne emisije i relativni doprinos metana globalnom zagrevanju se povećavaju”, navodi se u izveštaju, koji ima za cilj da podrži politiku Evropske komisije usmerene na kontrolu i smanjenje emisija metana na nacionalnom, evropskomi međunarodnom nivou.
Prema izveštaju EEA, u Evropi, oko 37 odsto osnovnog nivoa ozona je povezano sa globalnim metanom. Kako toplota i sunčeva svetlost takođe utiču na stvaranje prizemnog ozona, očekuje se sa će klimatske promene verovatno povećati rizike vezane za ozon, posebno u južnim delovima Evrope.
Kakav je uticaj metana
Metan (CH4) se emituje iz veštačkih i prirodnih izvora. Sektori poljoprivrede, otpada i energetike su najveći izvori emisija iza kojih stoji čovek, a odgovorni su za oko 60 odsto globalnih emisija. Močvare su glavni prirodni izvor metana.
Metan ne postoji unutar ozona, ali njegov uticaj na hemijske procese doprinosi povećanju tzv. prizemnog ozona (O3), koji ima negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje i ekosisteme.
Prizemni ozon šteti ljudskom zdravlju i povezan je sa respiratornim bolestima i prevremenim smrtnim slučajevima.
„U EU je i dalje iznad nivoa koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pri čemu je 94 odsto urbanog stanovništva EU izloženo štetnim koncentracijama. Održavanje nivoa u skladu sa smernicama SZO o kvalitetu vazduha moglo bi potencijalno sprečiti 70.000 prevremenih smrti godišnje u EU“, navodi EEA u izveštaju.
Od globalnog povećanja temperature za 1,1 °C, metanu se može pripisati 0,5°C. Metan je oko 84 puta efikasniji kao gas sa efektom staklene bašte u poređenju sa ugljen-dioksidom kada se razmatra u vremenskom okviru od 20 godina. Zbog toga smanjenje emisija metana predstavlja efikasnu strategiju za ograničavanje globalnog zagrevanja.
Osim na zdravlje ljudi, prizemni ozon negativno utiče na ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju smanjujući prinose. Procenjeno je da godišnje nanese dve milijarde evra štete poljoprivrednim kulturama u Evropi. Tako su na primer gubitci u prinosima useva zbog uticaja ozona širom Evrope u 2022. godini procenjeni na oko 6.700 kilotona pšenice, što odgovara vrednosti od 1,3 milijarde evra, i oko 3.200 kilotona krompira, što odgovara vrednosti od 680 miliona evra.
Poljoprivredni sektor je najveći emitent metana u Evropi sa oko 230 miliona tona CO2e (ekvivalent ugljen-dioksida) emisija metana u 2022. godini (navedeno je u izveštaju Evropske unije objavljenom 2024.). To čini oko 56 odsto emisija metana u EU. Najveći izvor metana u poljoprivredi je enterička fermentacija, tj. proces varenja kod preživara.
Sektor otpada je drugi najveći emitent metana u Evropi, sa oko 97 miliona tona CO2e metana emitovanog u 2022. godini.
Treći najveći emitent metana u Evropi je energetski sektor sa oko 65 miliona tona CO2e emisija metana u 2022. godini. Emisije koje nastaju iz curenja tokom vađenja i obrade uglja čine 36 odsto novih emisija, dok operacije sa prirodnim gasom i sagorevanje biomase u stambenom sektoru čine 24 odsto i 14 odsto, respektivno (podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u 2022. godini).
