Kardiovaskularne bolesti decenijama su vodeće po broju posledica i komplikacija koje prave po zdravlje ljudi. Kao jedan od bitnih faktora za njihov nastanak pominju se povišene masnoće u krvi, a naravno i visok holesterol, piše rts.rs.
Kako ga što lakše kontrolisati i koji trikovi mogu da pomognu da se vrednosti vrate u normalu otkrila je za RTS doc. dr Tamara Gojković sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Iako je sastavni deo organizma, holesterol se dobrim delom unosi preko namirnica životinjskog porekla. Problem nastaje kada “loš holesterol”, osnosno LDL, pređe dozvoljene vrednosti, što dovodi do rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Da li je tačno da povišen holesterol dobijaju samo osobe koje jedu mnogo masne hrane?
“To nije baš tako i negde da bismo razumeli ovu zabludu moramo da znamo odakle holesterol u našem organizmu i koji su to procesi koji regulišu nivo holesterola u našem organizmu. Prvo to je proces sinteze i gotovo dve trećine holesterola potiče iz jetre. Sa druge strane holesterol potiče u našem organizmu i iz procesa apsorpcije, gde se apsorbuje iz hrane koja je bogata holesterolom, gotovo jedna trećina holesterola potiče iz hrane.”, rekla doc. dr Tamara Gojković.
Utiču li slatkiši ili pekarski proizvodi da holesterol raste?
“Naravno da utiču, ali ne na apsorpciju, nego na sintezu. Povećana koncetracija glukoze dovodi do povećanog nivoa insulina u cirkulaciji. Insulin može da deluje na ćelije jetre, da stimuliše ćelije holesterola, na taj način namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, naročito šećerima, dovode do povećanja koncetracije glukoze u krvi, koja dalje može da dovede do pojačane sinteze i skoka holesterola.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković.
“Osobe koje imaju blago povišen holesterol mogu da konzumiraju jaja, kod ovakvih osoba čak i ako dođe do povećanja LDL holestereola, dolazi do povećanja HDL holesterola, to je onaj dobar holesterol.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković i dodala:
“Kod osoba koje imaju izraženo povišene vrednosti holesterola ne bi trebalo da konzumiraju često, obrok bi mogao da sadrži jedno jaje i nekoliko belanaca. Poenta je da se unese manje od 300 mg holesterola na dan.”
Fizička aktivnost utiče na smanjenje lošeg holesterola
“Kada pacijent krene sa promenom načina života i sa uvođenjem neke fizičke aktivnosti, moguće je smanjiti loš holesterol i povećati nivo dobrog holesterola. Naravno i terapija utiče da se smanji loš, a podigne dobar holesterol.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je preporuka, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, da osoba ima od sto pedeset do trista minuta neke aerobne aktivnosti.
Koliko dugo mora da se uzima terapija da bi se održao dobar status holesterola?
“Ovde je problem što statini, lekovi za lečenje povišenog holesterola u krvi, ne deluju na uzrok same bolesti, već na deluju na posledicu bolesti, a posledica je povišena koncetracija holesterola.”, objašnjava medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković za RTS i dodaje:
“Pacijent dok uzima terapiju drži pod kontrolom vrednosti holesterola, kada prestane, sinteza se nastavlja, apsorpcija se nastavlja, i vrednosti mogu da se vrate na stare vrednosti.”
Da li to važi i kada je korišćenje suplemenata na bazi crvenog pirinča u pitanju?
“Jeste, crveni pirinač ima prirodni statin koji, kao i ostali statini, blokira sintezu. Kada prestanete da uzimate suplemente sve se vraća a staro.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.
“Maslinovo ulje ima blagotvorni efekat na lipidni status jer sadrži fitosterole. Pored maslinovog ulja, fitosterole sadrže i kukuruzno ulje, ulje uljane repice, sojino ulje.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.
Iz kojih masnoća se najbolje apsorbuje holesterol u našem organizmu i šta zaista treba zaobići?
“Kada konzumirate bilo koje namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja), u zavisnosti od sadržaja holesterola, doći će do apsorpcije.”, kaže doc. dr Tamara Gojković i dodaje:
“Svinjska mast sadrži trigliceride, pa može da poveća trigliceride u cirkulaciji. Ima manje holesterola.”
“Skok triglicerida je nepovoljan zato što trigliceridi mogu da dovedu do promene i dobrog i lošeg holesterola. Pa da loš holesterol dobije aterogeni potencijal, a dobar holesterol izgubi svoju funkciju dobrog holesterola.”, naglasila je farmaceutkinja doc. dr Tamara Gojković.
Kako kafa utiče na holesterol? Da li je domaća kafa za holesterol najproblematičnija?
“Kafa nema holesterol, ona samo provocira skok holesterola. Problem je taj što domaća kafa sadrži do trideset puta veću koncetraciju diterpena u odnosu na filer kafu, koji može da provocira povećanje holesterola u krvi.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i objasnila zašto je filter kafa bolji izbor:
“Filter kafa je dobra zbog toga što ima veću koncetraciju polifenola, koji su antioksidansi. Kada gledamo sa stanovišta lipidnog statusa, oni mogu da smanje oksidaciju lošeg holesterola i zbog toga je dobro uzimati filetr kafu.”
“Međutim, ukoliko pacijent ima hipertenziju ili ima poremećaj srčanog ritma, tada filter kafa nije dobra jer ima veći sadržaj kofeina u odnosu na domaću kafu, tako da tu treba posmatrati indiividualno.”, kaže medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković.
Kojim namirnicama je moguće stimulisati da dobrog holesterola bude više, a lošeg holesterola manje?
“Namirnice koje sadrže veliku količinu biljnih sterola, kao što su avokado i brokoli, mogu da utiču na smanjenje holesterola, ali koliko će se promeniti to je individualno. Hranom možemo da podignemo do pet procenata vrednosti dobrog holesterola, ne mnogo.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković.
Kako pića, sokovi i gazirana pića utiču na holesterol?
“Pića, sokovi, gazirana pića koji imaju veći sadržaj šećera, oni mogu da dovedu do povećane sinteze holesterola u organizmu. Sa druge strane, ako uzimate dva do tri puta nedeljno čašu crvenog vina, ono sadrži dosta polifenola i može da smanji vrednosti lošeg holesterola i poveća vrednosti dobrog holesterola.”, napomenula je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je kontrolu holesterola treba obavljati uvek u istoj laboratoriji:
“Različite laboratorije koriste različite testove, lekar može mnogo lakše i bolje da prati efekat terapije statinima upravo gledajući rezultate iste laboratorije.”, zaključila je za “RTS ordinaciju” doc. dr Tamara Gojković, medicinski biohemičar.
