Pre dve godine, Somalija je pretrpela žestoku sušu i našla se na ivici gladi: zabeleženo je na hiljade smrtnih slučajeva, a kako se procenjuje, oko polovine umrlih bila su deca.
Nad ovom zemljom u Rogu Afrike sada se nadvija potencijalno još veća opasnost.
Do juna ove godine, skoro 4,4 miliona ljudi u Somaliji moglo bi da se suoči sa „kriznim” nivoima nesigurnosti hrane, saopštile su Ujedinjene nacije (UN).
To znači da bi skoro četvrtina somalijskog stanovništva mogla da se nađe u riziku od gladi. Podaci su preuzeti iz izveštaja koji je izradila inicijativa za unapređenje sigurnosti hrane IPC.
U stanju akutne gladi trenutno se nalazi oko milion Somalijaca manje, odnosno 3,4 miliona. Međutim, ova potresna brojka mogla bi dodatno da se poveća u svetlu rastuće suše, poskupljenja i sukoba.
Somalija je doživela nekoliko uzastupnih klimatskih šokova. Kulminacija je bila mala količina padavina krajem prošle godine: ovo je ozbiljno smanjilo prinose u poljoprivredi, narušilo vodne resurse i dovelo do gubitaka stoke.
Posledično, cene hrane ostale su visoke pogoršavajući situaciju za milione Somalijaca koji se već nalaze u nezavidnom položaju usled siromaštva i preseljenja izazvanog konfliktom.
Prema prognozama, period od aprila do juna takođe će biti sušniji od normale što podgreva strahove od daljeg propadanja useva.
Očekuje se da će najteži udarac narastajuće krize gladi pretrpeti interno raseljena lica, stočari sa ograničenim stočnim fondom i poljoprivredna domaćinstva koja su potrošila svoje zalihe hrane.
Ali i dalje od toga…
Tokom ove godine u Somaliji, čak 1,7 miliona dece mlađe od pet godina moglo bi da pati od akutne pothranjenosti, uključujući i 466.000 slučajeva sa teškom akutnom neuhranjenošću, stoji u izveštaju.
Skoro dve trećine ugrožene dece koncentrisano je na jugu zemlje, gde je nesigurnost hrane najekstremnija.
„Prethodni klimatski događaji pokazuju da su najozbiljnije pogođena deca koja se suočavaju sa teškom potrhranjenošću i bolestima koje povećavaju rizik od smrti i dugoročnih problema u razvoju”, rekao je Nisar Sajed, glavni službenik Unicefa u Somaliji.
„Klimatski šokovi koji se ponavljaju, dugotrajni sukobi, epidemije bolesti i široko rasprostranjeno siromaštvo, između ostalih faktora, pogoršali su humanitarnu krizu u Somaliji”, ocenio je Krispen Rukaša iz Kancelarije UN-a u Somaliji.
Prema njegovim rečima, agencije za pomoć rade sve što je u njihovoj moći da sačuvaju živote, „ali pothitno im je neophodno odgovarajuće finansiranje kako bi zadovoljile najkritičnije potrebe u ovom trenutku u Somaliji”.
Same agencije upozorile su da bi, ukoliko se brzo ne interveniše, situacija mogla da dostigne katastrofalne nivoe. Premda se radi na tome da se pomoć u hrani i podršci za život poveća, programi bi mogli da budu primorani na smanjenje ili čak i potpuni prekid.
Razlog je, kako ističu iz Ujedinjenih nacija, „kritično nisko” finansiranje.
Za plan humanitarnih potreba i odgovora Somalije za 2025. godinu, za koji je potrebno 1,42 milijarde dolara, trenutno je obezbeđeno svega 12,4% sredstava.
