Dok je njen četvorogodišnji sin gledao drevne artefakte izraelskog muzeja, Ana Geler je na trenutak skrenula pogled. Tada se začula lomljava, redak ćup star 3.500 godina stajala je razbijena na podu a njen sin je stajao nad njom, užasnut.
„To je bila samo sekunda nepažnje“, rekla je Geler, majka troje dece iz grada Naharija na severu Izraela. „I sledeće što znam, to su zvuci praska iza mene“, dodala je.
Ćup iz bronzanog doba koju je njen sin Ariel Geler razbio prošle nedelje, izložena je u Muzeju Heht u Haifi već 35 godina. Bio je to jedan od retkih artefakala takve veličine i iz tog perioda koji je još uvek bio ceo kada je otkriven. Verovatno se koristio za držanje vina ili ulja, a datira između 2200. i 1500. godine pre nove ere.
Ono što bi se moglo smatrati najgorom noćnom morom svakog roditelja postala je realnost, ali i prilika za nauk, pošto se porodica Geler vratila u muzej, koji je povezan sa Univerzitetom u Haifi u severnom Izraelu. Naime, mali Ariel došao je da pokloni muzeju sopstvenu glinenu vazu. Dočekalo ga je osoblje muzeja i kustosi – i bilo mu je oprošteno, piše CNN.
Otac porodice, Aleks Geler rekao je da je Ariel – najmlađe od troje dece – izuzetno radoznao i da mu je u trenutku kada je čuo lomljenje ćupa, prva misao bila – molim te, samo da to ne bude moje dete.
„Neprijatno mi je“, rekla je Ana Geler, dodajući da je očajnički pokušavala da smiri sina nakon što se ćup razbio. „Rekao mi je da samo želeo da vidi šta je unutra“, ispričala je.
Ćup je bio jedan od mnogih artefakata izloženih na otvorenom, deo ideje muzeja Heht da omogući posetiocima da istražuju istoriju bez staklenih barijera, rekla je Inbal Rivlin, direktorka muzeja.
Rekla je da želi da iskoristi restauraciju kao obrazovnu priliku i da se pobrine da se Gelerovi – koji su prekinuli svoju početnu posetu muzeju ubrzo nakon što je Ariel razbio teglu prošle nedelje – osećaju dobrodošli da se vrate.
Tog dana u muzeju je bilo puno dece, a Aleks Geler rekao je da se, kada je čuo da se nešto lomi, molio da je štetu napravio neko drugi. Kada se okrenuo i video da je to njegov sin, bio je „u potpunom šoku“.
Otišao je do obezbeđenja da im saopšti šta se dogodilo u nadi da je u pitanju replika, a ne pravi artefakt. Čak je, kaže, ponudio da plati štetu.
„Ali pozvali su i rekli da je osigurano i nakon što su proverili kamere i videli da nije vandalizam, pozvali su nas nazad u posetu“, ispričao je.
Stručnjaci su koristili 3D tehnologiju i video zapise visoke rezolucije kako bi obnovili ćup, i on bi mogao da bude ponovo izložen već sledeće nedelje.
„To je ono što je zapravo interesantno za moju stariju decu, ovaj proces kako ga obnavljaju i sva tehnologija koju tamo koriste“, rekao je Aleks Geler.
Roe Šafir, stručnjak za restauraciju u muzeju, rekao je da će popravke biti prilično jednostavne, jer su komadi bili iz jednog, kompletnog ćupa. Arheolozi se često suočavaju sa zastrašujućim zadatkom probiranja gomila krhotina iz više predmeta i pokušaja da ih spoje.
Šafir, koji je ponovo sastavljao ovaj ćup, rekao je da artefakti treba da ostanu dostupni javnosti, čak i ako se dogode nesreće, jer dodirivanje ovakvih predmeta može da inspiriše dublje interesovanje za istoriju i arheologiju.
„Sviđa mi se što ih ljudi dodiruju. Ne lomiti, ali dodirnuti stvari, je veoma važno“, rekao je.
