Iako u Srbiji ne postoje egzaktni podaci o broju dece sa smetnjama u razvoju, u bazi Registra dece sa smetnjama u razvoju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” do 31. marta ove godine evidentirano je 3.418 dece, od kojih 1.666 čine deca sa dijagnozama poremećaja iz spektra autizma.
Rezultati situacione analize koju je uradio Unicef pokazuju da 45 odsto roditelja ove dece navodi da su oni ili njihova deca doživeli neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja zbog smetnji u razvoju deteta. Podaci takođe govore da su deca najčešće bila diskriminisana od strane nepoznatih osoba, odnosno prolaznika (u 28 odsto slučajeva), vršnjaka koji pohađaju istu školu (u 17 procenata slučajeva), zdravstvenih radnika i pružaoca javnog prevoza (u osam odsto slučajeva) i zaposlenih u školama (u sedam odsto slučajeva).
U poslednjem slučaju pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti podneo je Sava Mihajlović, roditelj dečaka sa smetnjama u razvoju koga je ispred bioskopa verbalno napala pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev. Poverenica Brankica Janković, koja je pozvala roditelje ovog dečaka da podnesu pritužbu, kako bi njen pravni tim mogao da reaguje, kaže da je ovaj slučaj u procesu i ističe da će biti rešen u hitnom postupku. Zaštitnik građana Zoran Pašalić takođe je pokrenuo postupak radi utvrđivanja svih okolnosti koje su dovele do ovog incidenta i istakao da se kancelarija ombudsmana trudi da brzo reaguje kada su u pitanju ovako delikatni slučajevi, odnosno deca sa posebnim potrebama. Podsećanja radi, dvanaestogodišnji dečak sa smetnjama u razvoju proteklog vikenda otišao je u bioskop sa svoja dva brata, ali su mu prilikom izlaska iz bioskopa Vera Milošev i njen prijatelj rekli da „ne sme više tu da dolazi” i da „ne žele više tu da ga vide”. Ono što je posebno uznemirilo javnost jeste pretnja koju je pomoćnica gradonačelnika uputila tetki dečaka sa smetnjama u razvoju, kojoj je poručila „Znaš li ti ko sam ja?” i „Ovo je moj grad!”.
Iako je pomoćnica gradonačelnika podnela ostavku na ovu funkciju, otac Save Mihajlovića kaže da neće odustati od privatne tužbe zbog uvrede njegovog deteta, te da će eventualnu odštetu usmeriti u humanitarne svrhe za decu sa posebnim potrebama. On je rekao da polaže velike nade u institucije, jer su poverenica za zaštitu ravnopravnosti i zaštitnik građana veoma brzo, profesionalno i ljudski reagovali i pokrenuli postupke radi daljeg utvrđivanja svih okolnosti koje su dovele do ovog incidenta. Zbog napada na dvanaestogodišnjaka sa smetnjama u razvoju reagovalo je Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Srednjebanatskog okruga „Plavi krug” i roditelji dece sa smetnjama u razvoju „9. maj”, koji su zatražili smenu pomoćnice gradonačelnika Vere Milošev.
Predstavnica udruženja roditelja, dece i mladih sa smetnjama u razvoju „Evo ruka” Ana Knežević ističe da „osoba na javnoj funkciji mora da razume težinu i odgovornost položaja na kojem se nalazi i da u svakoj situaciji vodi računa o svom ponašanju”. Ukazuje da jednako poštovanje mora da bude ukazano svima – uključujući i predstavnike nacionalnih manjina, osobe sa fizičkim i mentalnim hendikepom, žrtve nasilja, osobe koje žive sa HIV-om…
„Roditelji dece sa smetnjama u razvoju navikli su na čudne poglede okoline i različite komentare na račun izgleda i ponašanja svoje dece, jer mi kroz formalno i neformalno obrazovanje nismo edukovani da postoje različita deca i najčešće ne znamo kako da se ponašamo prema osobama sa mentalnim i fizičkim hendikepom. Kao roditelj deteta sa smetnjama u razvoju moram da primetim da ljudi bolje reaguju na dete sa fizičkim hendikepom, jer je njegov invaliditet vidljiv i imamo prirodnu potrebu da mu pomognemo. Međutim, deca sa mentalnim smetnjama najčešće se fizički ne razlikuju od svojih vršnjaka i njihove nagle i neočekivane reakcije zbunjuju ljude, pa ponekad reaguju neprimereno. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ’pripremljeni’ su na neprijatnosti okoline, ali ta okolina mora da im pomogne – u banci, pošti, domu zdravlja i svim javnim ustanovama ti roditelji moraju biti primljeni preko reda, baš kao što trudnice i stari ljudi imaju pravo prvenstva”, kaže naša sagovornica.
Ovaj slučaj, nažalost, nije usamljen – deca sa fizičkim i mentalnim hendikepom često su izložena diskriminaciji u vrtićima, školama i kolektivima u kojima provode detinjstvo. Podsećanja radi, ovog proleća javnost je burno reagovala zbog odluke privatnog vrtića „Biseri” iz Novog Pazara, koji je odbio da primi petogodišnju devojčicu obolelu od cerebralne paralize, uprkos tome što deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na inkluzivno predškolsko obrazovanje. U istom gradu prošle jeseni je nastavnica muzičkog u jednoj osnovnoj školi pred celim razredom ismevala devojčicu sa dijabetesom koju alarm na telefonu upozorava na skok šećera u krvi.
Primer dobre prakse
Kao primer dobre prakse Ana Knežević iz udruženja „Evo ruka” navodi Sremsku Mitrovicu, čiji je gradonačelnik nakon upoznavanja brojnih porodica koje imaju decu sa smetnjama u razvoju odlučio da majke dece sa višestrukim poremećajima dobiju status roditelja-negovatelja i minimalnu zaradu zbog brige o deci. Ona, međutim, skreće pažnju i na akciju majki iz Bačke Palanke koje su krajem avgusta peške krenule kod predsednika Srbije na razgovor zbog neispunjenog obećanja o izgradnji Dnevnog boravka za decu sa invaliditetom. Nakon toga, pozvao ih je premijer Miloš Vučević i na zajedničkom sastanku obećao da će se od 1. oktobra u Gerontološkom centru koji pripada pokrajini napraviti privremeni objekat do završetka objekta koji se gradi.
