Deca i ekologija: Siguran klimatski prag

Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, smatra se ključnim pragom klimatskih promena. Evidentno je da i na tom pragu, za koji je izvesno da će rasti u narednih pet godina, milioni ljudi se suočavaju sa nenadoknadivim štetama, kao što su nestašica hrane i vode, raseljavanje pa i smrti. Sve to dovodi do gubitka raznolikosti na planeti.

Da bi svako ljudsko biće, posebno buduće generacije, imali stabilnu planetu, pogodnu za život onoliko koliko je to bila u vreme rađanja njihovih roditelja, neophodno je da 50-60 odsto Zemlje bude pokriveno netaknutim ekosistemima. Taj provenat je već umanjen, nažalost. Eko sistemi planete Zemlje, sastoje se od mnogobrojnih, međusobno zavisnih procesa koji održavaju planetu stabilnom, a kada se poremete menjaju nastanjivost.

Siguran klimatski prag, na koji su se obavezale mnogobrojne (200) države sveta, 2015. Pariskim sporazumom, treba da bude jedan stepen Celzijusa.

Ono što se dešava realno je a je prosečna temperatura planete Zemlja već porasla na oko 1,2 stepena Celzijusa, što je prouzrokovalo katastrofalne pa i smrtonosne klimatske i vremenske promene, uključujući ekstremne toplotne talase, poplave, šumske požare, promene krajolika…ostavljajući sve manje sigurnog, nastanjivog prostora na Zemlji. Prekoračenje sigurne granice za jednu zajednicu skoro uvek ima posredni efekat na drugu. Na 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja planete, više od 200 miliona ljudi će biti izloženo neizdrživim vrućinama, a 500 miliona posledicama porasta nivoa mora.

Protekla godina je bila oko 1,48 stepeni Celzijusa toplija od proseka pre upotrebe velikih količina fosilnih goriva. temperature površine mora i okeana oborile su sve prethodno postavljene rekorde. Pored toga, tokom 2023., zabeleženo je da su glečeri na zapadu Severne Amerike i u evropskim Alpima doživeli ekstremnu sezonu topljenja, što je doprinelo porastu nivoa mora. Svetska morska površina dostigla je rekordno visoku temperaturu zbog brojnih morskih toplotnih talasa, zahvatajući i severni Atlantik. Zabeležen je do sada najniži nivo morskog leda na Antarktiku, dok je arktički led bio ispod proseka.

Ekstremne vrućine utiču na zdravlje i mogu izazvati brojne probleme kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, toplotni udar ili imati negativan uticaj na mentalno zdravlje. Prema novom izveštaju Svetskog fonda za divlje životinje, populacija divljih životinja opala je u proseku za 69 odsto u poslednje 52 godine. Postoji rizik da naši sistemi ishrane postanu još neravnopravniji, da će više ljudi gladovati i umreti od gladi i da će biti mnogo više migracija zbog uticaja klime u nekim područjima. Klimatske promene utiču i na energetsko siromaštvo, nestašicu hrane, a uticaj se vidi i u oblasti zagađenja vazduha.

Crvendać

Mala ptica dužine tela od 12 do 14 cm, raspona krila od oko 22 cm a težine do 18 g. Ime je dobio po tome što na grudima, grlu i čelu ima perje crveno-žute boje. Za stanište bira šume, parkove, vrtove i najrazličitije grmlje koje nađe, nekada i u gradskim parkovima. Gnezdi se na tlu ili u žbunju blizu tla. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a unutra ga obloži tankim travčicama

Bizamski pacov

Pripada porodici hrčaka. Jedinke su dugačke između 35 i 40 cm bez repa (rep je dužine do 25 cm), težine je od 500 do 800 g. Krzno mu je gusto, glatko sa odsjajem. Na zadnjim nogama ima plivačku kožicu, a dok pliva zatvara ušne školjke. Pod vodom može izdržati 12 do 17 minuta. Živi u podze- mnim hodnicima koje kopa duž obale. Ulaz u gnezdo je obično ispod površine vode.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!