Kišne bašte ili vrtovi su uređena udubljenja u zemljištu na najnižoj koti bašte ili dvorišta u koje se zasade biljke.
Kada padne velika količina vode, kiše ili naplavine, ta voda se sa “sive” površine sliva u zelenu infrastrukturu. Kišna bašta zadržava i rasterećuje kanalizacionu mrežu i rečne mreže. Sakuplja vodu zahvaljujući različitoj dubini korenovog sistema biljaka, stiže do podzemnih voda u roku 24 sata. Ovi vrtovi predstavljaju urbano rešenje za odbranu od poplava. Pored navedenog, vrtovi su uvek dobrodošli za domove ptica i leptira na autohtonim biljkama.
Praksa je pokazala veliki potencijal kišnih vrtova za unapređenje oticanja atmosferskih voda u gradovima i smanjenje njihovih zagađenja. Svake godine zabeleže se kišni događaji koji izazovu zadržavanja većih količina vode na urbanim lokacijama, usled nedovoljnog kapaciteta slivnika i kanalizacionih cevi da prihvate padavine u celosti.
Kišni vrtovi upravljaju atmosferskim vodama tako što je prikupljaju, prečišćavaju i privremeno zadržavaju na određenoj površini dok je u potpunosti ili delimično zemlja ne upije. Najvažniji deo kišne bašte su vegetacija i zemljište obogaćeno različitim materijalima koji pospešuju upijanje. Nepropusna betonirana i asfaltirana područja umanjuju količinu vode koja se prirodnim putem može upiti u zemlju. Primenom kišnih vrtova na minimum se svodi upotreba cevovodnih rešenja koji sakupljaju i kanališu kišu u javni sistem kanalizacije. Konvencionalni drenažni sistem neophodno je upotpuniti ekološkim modelom upravljanja, kao što su kišni vrtovi ublažavajući poplave koje nastaju posle obilnih padavina.
Pored spasavanja urbanih delova od poplava, kišni vrtovi sprečavaju zagađenje. Peskoviti sloj, ispod površinskog sloja, pomaže da uspori atmosferske padavine da oteku u reke i potoke. Ovi slojevi pomažu da se uklone nečistoće, kao što su ugljenik i fosfor, gnojiva, prašina, lišće i životinjski izmet koji se ispiraju sa čvrstih površina.
Veličina kišnog vrta određuje količinu prihvatanja padavina i brojnost biljnih vrsta. Ukoliko nema prirodnog udubljenja, dovoljno je napraviti ga da bude oko 30 cm. Bitno je da ima ravno dno i pad ka tom dnu. Na dno se stavlja kamenje ili šljunak koji zadržavaju višak vode dok ga biljke ne upiju. Biljke koje se sade u centralnom delu vrta upijaju mnogo više vode od onih po obodu.
Usmeravanjem kišnice u zemlju umesto u kanalizacione cevi, dopunjuju se podzemne vode, čime se delimično rešava problem njihovog nedostatka. Uključivanje kišnih vrtova u otvorene, javne prostore (putevi, saobraćajnice, krovovi objekata, parkinzi) pored smanjenja rizika od plavljenja, poboljšava se kvalitet atmosferskih voda u urbanim područjima, stvara veće zelene površine, povećava biološku raznolikost i umanjuje efekat urbanog toplotnog ostrva.
Odomar
Živi uz umereno tekuće bistre vode da se u njoj vide ribice. Zdepasto telo ima dužinu 16 do 18 cm, težinu 34 do 36 g. Glava ove ptičice je velika u odnosu na telo, duga je 4 cm, sa dugim šiljastim kljunom. Mužjaci imaju taman, skoro crn kljun, dok je kod ženki narandžastocrven. Gnezdo pravi kopajući tunel dug 60 do 90cm, u obalskoj zemlji, na čijem kraju je proširenje.
Ris
Telo mu je visoko 70 cm, dugačko 130 cm, a dostiže težinu od 40 kg. Prepoznatljiv je po crnim čupercima na vrhu oštrih ušiju, kratkom repu i dugačkim nogama. Na prednjim nogama ima pet, a na zadnjim četiri prsta, koji su spojeni žutom kožicom. Živi usamljeničkim životom u planinskim šumama na velikim visinama. Ova zver pravi leglo u šupljinama stena ili stabala.
