Činjenica je da našom planetom, od postanka do današnjih dana, kruži jedna te ista količina vode. Ona je tečnost života, stvaranja i razvoja civilizacije i predstavlja vrednost nemerljivu materijalnim dobrima. Voda je najzastupljenija supstanca u građi svih živih bića, pa se s pravom može tvrditi da je voda život. Ne postoji ništa što bi to moglo zameniti.
Nama je “prirodno” da voda menja agregatna stanja. U stalnom procesu kruženja koji omogućava život na planeti: voda isparava iz mora i okeana, kondenzuje se u atmosferi i pada na tlo u raznim oblicima. Površinskim ili podzemnim tokovima ponovo stiže do mora i okeana, a proces se stalno ponavlja. Od ukupne količine vode na Zemlji, 97,5% je slana, a 2,5% slatka voda. Najveći deo slatke vode je “zarobljen” u glečerima (68,9%), dok podzemne vode čine 30,8%, a jezera i reke samo 0,3% ukupne slatke vode. Procenjuje se da se samo 1% slatke vode od ukupne količine vode na planeti Zemlji može iskoristiti za sve potrebe čovečanstva.
U procesu kruženja voda može biti zagađena u bilo kojoj fazi, a izvori zagađenja su: fabričke otpadne vode, zagađenje naftom i naftnim derivatima, hemikalije iz domaćinstava koje koristimo u vidu raznih sredstava za čišćenje, hemikalije iz poljoprivrede (pesticidi, insekticidi, veštačka đubriva i slično), voda iz septičkih jama i kanalizacije, deponije, kisele kiše itd.
Nije važna samo količina, već i kvalitet vode. U Srbiji ima oko 300 izvora mineralnih voda i preko 600 izvora malomineralizovanih voda. Izvorske vode su podzemne vode koje se pojavljuju na površini zemlje, ili se do njih dolazi uz pomoć bunara. Njihov kvalitet je daleko iznad onog koji imaju površinske vode. Priroda se postarala da izvorske vode budu maksimalno zaštićene od spoljašnjih uticaja, hemijskih i bioloških zagađenja. Nažalost, izvori su, kao i sve podzemne vode ugroženi otpadom i deponijama.
Postoje najraznovrsnije vode koje je Zemlja kao planeta iznedrila. Hemijski sastav pojedinih mineralnih voda čini ih jedinstvenim u svetu. Ako bogatstvo u raznovrsnosti i različitosti mineralnih voda izgubimo, nismo postigli ništa.
Kakvu ćemo vodu piti u budućnosti zavisi od nivoa ekološke svesti svakog pojedinca, primene savremene tehnologije, tretmana i prečišćavanja otpadnih voda, kontrolisane primene pesticida, kontrolisano i neškodljivo odlaganje svih kategorija otpada i planiranje aktivnosti i ponašanja u skladu sa ciljem očuvanja i zaštite voda.
Voda nema alternativu. Čovek ima izbor.
Čižak
Dužina tela do 12,5 cm, težiua do 18 g, a ima raspon krila od 20 do 23 cm. Stanište: šumovite oblasti, padine, planine i ponekad u vlažnim oblastima. Zimi je najčešće u stablima breze. Gnezdo oblika čaše od grančica, suvih trava, mahovina i lišaja, pravi u četinarskim šumama.
Kuna (belica, zlatica)
Duguljaste graciozne životinjice kratkih nogu sa oštrim kandžama na prstima. Jedina su vrsta koja te kandže može uvući u prste. Veličine su kao mačke, dugačke oko 50 cm sa čupavim repom koji je dug oko 25 cm. Žive u šupljinama stabala iz kojih izlaze kada idu u lov. U potrazi za hranom znaju napasti neku životinju koja je mnogo veća od njih samih. Kod nas postoje dve vrste kuna, koje se razlikuju samo po boji krzna ispod vrata: belo ili zlatno. Tako smo ih i nazvali.
