Deca i ekologija: Budućnost uz globalno zagrevanje

Prosečna temperatura planete povećana je oko 1,09 C (0,95-1,20) od 1850. do 1900. Ta pojava naziva se globalno zagrevanje, a posledica je načina života ljudi i promene aktivnosti Sunca. Na prvom mestu uzročnika je fenomen staklene bašte koji nastaje zbog emitovanja štetnih gasova u atmosferu. Toplota Sunca pada na Zemlju, odbija se i većim delom odlazi daleko od naše planete. Kada je atmosferski omotač pun štetnih gasova zadržava sunčevu toplotu, što rezultira povećanjem temperature na planeti.

Iako je prva reakcija čoveka da jedan stepen uvećanja temperature nije neki naročit problem, potpuno je suprotno. Posledica povećanja temperature, tzv. malo toplije decenije, bitno utiče na uslove života na Zemlji preteći da će postati nepodnošljivi za opstanak čovečanstva. Klima se menja, menjajući floru i faunu planete. U tim promenama neki organizmi nemaju sposobnost menjanja i prilagođavanja, te izumiru. Zauvek. Nestanak bilo kog organizma, od planktona do slona, remeti lanac ishrane kao osnovu postojanja života na planeti. Hrane će biti sve manje, a vode sve više. Led na polarnim oblastima bi se topio povećavajući nivoe okeana i mora. Češće i obimnije padavine podići će nivoe reka i jezera, istovremeno prouzrokujući poplave u kojima dolazi do velikih šteta u materijalnom smislu, poljoprivrednim usevima i stradanjima ljudi i životinja.

Priroda već pokazuje strašne posledice dosadašnjeg globalnog zagrevanja. Znažno je povećan broj ljudi nastradalih u poplavama i sušama. Koralni grebeni blede i suše se, a podizanje nivoa mora počinje pogađati naselja na obalama dovodeći ih u rizik potapanja i nestajanja.

Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima u kojima je temperatura blizu nepodnošljive, iznad 39 stepeni Celzijusa. Za lakše shvatanje, prosečna temperatura u Srbiji je 14 stepeni. Ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, područjima sa prosečnom temperaturom između 11 i 15 Celzijusovih stepeni.

Između 1980. i 2009. u proseku je 14 dana godišnje bilo iznad 50 stepeni, a između 2010. i 2019. to se povećalo na 26 dana tokom godine. Ekstremna vrelina povećava šanse za izbijanje suša i šumskih požara u kojima zauvek nestaje flora i fauna. Pored svega toga, velike vruće mogu biti smrtonosne za ljude, prirodu, izazivaju mnogobrojne probleme u stambenim zgradama, na putevima i u električnom snabdevanju.

Kada spoljašnja temperatura dostigne 41 stepen, telo čoveka počinje da se gasi. Toplotni udar, kao vrlo ozbiljno stanje ugroženosti zdravlja čoveka, sve je učestalije. Klimatizovani prostori nisu rešenje, jer mogu direktno uticati na zdravlje ljudi u delovima planete gde se koriste.

Nestanak leda iz Arktičkog mora doprineo je naglom smanjenju populacije polarnog medveda. Naučnici su primetili da se pored smanjene reprodukcije neke životinje i fizički smanjuju. Ženke polarnih medveda su u periodu od 1980. do 2010. postale mršavije i sitnije, izgubivši u proseku 65 kg i pet centimetara visine. Navedene promene smanjuju njihovu sposobnost da daju potomstvo. Veličina diktira i životni vek životinja, sposobnost da preživi nestašice hrane i suše. Ovaj fenomen smanjivanja vrsta primećen je širom planete, počev od riba, reptila, vodozemaca, sisara i insekata. Ove promene mogu da ostave velikog traga na ekosisteme, a time i na ljudsku vrstu.

Posledice zagrevanja planete će se pogoršavati. Okeani će se zagrevati i postajati kiseliji, planinski i polarni glečeri će nastaviti topljenje… Za mnoge od ovih posledica nema nazad.

Kukuvija

Noćna ptica, srednje veličine, srcolikog “lica” na krupnoj, zaobljenoj glavi, bez uški i kratkog klinastog repa. Dužina tela je od 33 do 39 cm, raspon krila od 80 do 95 cm, a težina u proseku oko 260 g. Za život odabere mesto sa dovoljno hrane i gde može napraviti gnezdo: selo, grad, livada, močvara ili pustinja. Za gnežđenje bira šupljine u drveću ili pukotine litica.

Hermelin

Mali, duguljast sisar veličine do 30 cm. Boja krzna je zimi bela, a leti smeđa sa belim stomakom, dok je vrh repa uvek crne boje. Agresivan je i često ubija životinje koje su mnogo veće od njega. Jedan je od retkih sisara koji sa drveta silazi naglavačke. Nastanjuje gustiše i šumarke. Živi u brlogu ili jazbini koju preuzima od drugih životinja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!