U poznatom i Oskarom nagrađenom filmu „Forrest Gump“ glavni lik nam pripoveda o tome sa kakvim se sve vrstama kiše susreo za vreme monsuna u jugoistočnoj Aziji. Priča nam o „staroj debeloj kiši“, „peckajućoj kiši“, „kiši koja pada sa boka“, čak i o „kiši koja pada odozdo“, ali ne pominje relativno novu i veoma štetnu vrstu poznatu kao „kisela kiša“.
Šta su to „kisele kiše“?
Kisela kiša je pojam koji se odnosi pre svega na kišu, ali i na druge vrste padavina koje zbog zagadjenosti vode i vazduha u nekim oblastima imaju znatno nižu pH od obične kiše. Vrednost pH običnih kiša je oko 5.5, dok kod „kiselih kiša“ ona iznosi 4.4. Hemijski uzrok tome predstavlja pre svega zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) i azotnim oksidima koji u atmosferi reaguju sa molekulima vode. Negativni efekti kiselih kiša su višestruki. Dovode do odumiranja biljaka, zagađenja zemljišta, veoma su štetne po životinjski svet, a izazivaju i koroziju i ostećenja imovine. Zato se sa pravom kaže: „Kisele kiše – lokalno zagađenje, globalna opasnost!“
Kako nastaju?
Problem kiselih kiša je globalni problem. Pojava kiselih kiša prijavljivana je u različitim delovima sveta. Primećene su istočnoj Americi, Evropi, centralnoj Aziji i Kini, dakle manje-više u svim delovima sveta.
Uzrok njihovog nastanka nije jednostavan. Najveći efekat svakako ima sagorevanje fosilnih goriva, izduvni gasovi iz fabrika, ali i paljenje plastike i guma. Dolazi do formiranja dima čiji su glavni sastojci sumpor-dioksid i azotni oksidi koji, kada dođu do atmosfere, reaguju sa molekulima vode i grade sumpornu i azotnu kiselinu kao i njihove soli. Upravo one čine glavne sastojke kiselih kiša.
Efekat na gradove
Kao dobar, ali negativan primer efekta kiselih kiša može se uzeti Kabul, glavni grad Avganistana. Kabul je najnaseljeniji grad Avganistana i jedan od najnaseljenijih gradova na svetu. Višemilionski grad ekonomski prilično loše pozicionirane zemlje, ima enormnu emisiju štetnih gasova. Vozila koja se koriste uglavnom su starije proizvodnje, što znači da nemaju adekvatne filtere koji bi smanjili zagađenje. Veliki deo u emisiji štetnih gasova imaju i fabrike, pre svega metaloprerađivačka industrija, ali i ostale. Razlozi su isti – nedostatak sredstava kojim bi se modernizovala proizvodnja i ugradili filteri. Posledice na sam grad su višestruke. Kisele kiše mogu da izazovu fizičke povrede kod ljudi (kao što su opekotine), mogu da imaju i dugoročne posledice po zdravlje, a takođe prave i ostećenja na imovini (kuće, automobili, ograde, fasade, spomenici kulture…). Oblaci koji nose kisele kiše, uprkos tome što su izazvani lokalnim zagađenjem, nošeni vetrom mogu da dospeju na velike udaljenosti, što problem lokalnog zagađenja čini globalnim.
Efekat na biljke
Nešto što fizički može da povredi čoveka, svakako će povrediti i biljku. Biljke više od drugih živih organizama osećaju posledice efekta kiselih kiša.
Postoje studije koje ukazuju na to da su možda monokotile nešto slabije pogođene efektom kiselih kiša. Ipak, efekti na biljni svet mogu se podeliti u dve grupe: indirektne i direktne.
Direktni efekti predstavljaju trenutne posledice kao što su oštećenja plodova i listova, prerano opadanje listova i opadanje cvetnih pupoljaka. Indirektne posledice ipak daleko su veći problem. Kisele kiše izazivaju taloženje jona aluminijuma u zemljištu, istovremeno istiskujući magnezijum i kalcijum čime zemljište gubi na kvalitetu i postaje kiselije. Zakiseljavanje zemljišta ima poguban efekat po vrste osetljive na promene pH, što dovodi do katastrofalnih posledica po čitave ekosisteme. Promena hemijskog sastava zemljišta dovodi do odumiranja čitavih šuma koje su nalik na scene iz apokaliptičnih filmova.
Kisele padavine takođe mogu zaustaviti proces raspadanja organskih materija u zemlji, čime biljke gube neophodne nutritijente. Razni eksperimenti su pokazali da izloženostkiselim kišama kod biljaka može poremetiti proces fotosinteze, ali i druge metaboličke procese.
Zagađenje takođe trpe i alge i bakterije koje su nastanjene u zemljištu i čija je uloga fiksacija atmosferskog azota, što indirektno utiče i na biljke kojima je azot neophodan.
Efekat na poljoprivredne kulture u prvi mah nije otrkiven, ali kasniji eksperimenti su pokazali da ostećenja koja izazivaju kisele kiše, kao i zagađenje koje ih prati imaju efekat na klijanje i prinos agrokultura. Smanjenje rasta biljaka, smanjenje prinosa i otežano klijanje samo su neki od problema koji se javljaju.
Efekat na ljude
Kisele kiše imaju negativan efekat na ljudsko zdravlje. Taj efekat može, kao i kod biljaka, biti direktan ili indirektan. Veličina čestica sumporne i azotne kiseline je veoma mala tako da lako mogu da dospeju u respiratorni sistem čoveka. Postoji podatak da je 2% ukupne smrtnosti u SAD i Kanadi izazvano upravo efektom čestica sulfata i sumporne kiseline, a negativnom efektu najviše su izložena deca.
Zakišeljavanjem padavina u površinskim i podzemnim vodama dolazi do akumuliranja teških metala koji potom dospevaju u organizam upotrebom takve vode. Jednakim intezitetom dolazi i do akumulacije teških metala u organizmima vodenih životinja koje čovek potom unosi u organizam ishranom. Naučno je dokazano da povećanje kiselosti površinskih voda sa sobom nosi i povećanje procenta žive prisutne u vodi, a samim tim i u vodenim organizmima, pre svega u ribama. Slična je situacija sa aluminijumom, bakrom i kadmijumom. Ishrana takvom ribom može imati teške posledice po zdravlje pojedinca.
Kako smanjiti efekat kiselih kiša?
Ključni deo borbe za smanjenje efekta kiselih kiša jeste borba za smanjenje emisije oksida i azota. Ugradnjom filtera na postojeća energetska postrojenja značajno bi se smanjila emisija sumpor-dioksida, kao i smanjenjem postotka sumpora u gorivima pre njihove upotrebe. Od ključne važnosti je podizanje svesti kod pojedinaca o tome kolike su razmere štete koja nastaje. Problem kiselih kiša i zagađenja nije samo problem zemalja Trećeg sveta, niti je problem lokalne prirode. To je globalni problem koji zahteva sistematsko i globalno rešenje i baš zato naslov ovog teksta je više nego prigodan: „Kisele kiše – danas u Avganitanu, sutra u vašem stanu!“
