Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sabor svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan. Ovo je jedna od čestih slava (četvrta u Srbiji) zapisana crvenim slovima u crkvenom kalendaru. Proslavlja se nakon Krstovdana i Bogojavljanja.
Osim Gospoda i Presvete Bogorodice, samo Sveti Jovan se proslavlja više puta u toku godine. Na taj način crkva ukazuje na duhovnu veličinu njegove ličnosti i nezamenjivi udeo u iskupiteljskom delu Gospoda Isusa Hrista.
Sveti Jovan je krstio Isusa Hrista i otuda naziv Krstitelj. On je jedini od proroka kome je bilo dato da može rukom da pokaže Onoga čiji je dolazak prorokovao, te je nazvan i Prorokom. A Predanje ga naziva Pretečom pošto je propovedao dolazak Mesije.
Savremenik i vršnjak Isusa Hrista
Sveti Jovan je savremenik i vršnjak Isusa Hrista. Njegovi roditelji bili su Zaharije prvosveštenik i dugogodišnja nerotkinja, starica Jelisaveta, koja je bila bliska rođaka Presvete Bogorodice. Kao i rođenje Isusa Hrista, i njegovo je najavio Anđeo Božji, preko koga mu je Bog dao ime Jovan.
Živeo je i duhovno se usavršavao u Jordanskoj pustinji, a onda je u 30. godini počeo svoju proročku i propovedniču delatnost i oko njega se okupio veliki broj učenika koje je on učio postu i molitvi.
Mislili su da je obećani Mesija
Na sajtu SPC je navedeno:
Iz dana u dan okupljalo se oko njega mnoštvo naroda. Dok on „propovedaše u pustinji Judejskoj…, izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska”, „Pokajte se!”, gromoglasno je uzvikivao, „Približilo se Carstvo Nebesko! Pripremite put Gospodnji! Poravnite staze Njegove!”, svedoče o svetom Preteči jevanđelisti Matej, Marko i Luka.
Neki su mislili da je Jovan obećani Mesija. On je odgovarao da je on samo „glas koji viče u pustinji; ja vas krštavam vodom, a Onaj što ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan da mu odrešim kaiše sa Njegove obuće. On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem”.
Kada je Jovan ugledao Hrista, uzviknuo je: „Gle, kako krotko ide! To je Jagnje Božje, koje uze na sebe grehe sveta. Bog je hteo da ja svedočim za Njega, i ja velim da je Duh Sveti na Njemu i da je On Božji Sin.” Na Hristovo traženje da ga Jovan krsti, sveti Preteča se začudi i reče: „Ti mene treba da krstiš, a Ti dolaziš da ja krstim Tebe?” Isus Hristos mu odgovori „Tako treba da bude.” Jovan ga krsti.
Nepravedno ga je pogubio car Irod
Nije se ustezao da prekori ni vlastodršce, kao što je bezbožni car Irod Antipa, koji je od svog polubrata preoteo i uzeo za ženu Irodijadu, koja je, uz to, bila i njegova rođena sinovica. Zbog toga je Irod na svoj rođendan, na nagovor Irodijade i njene kćeri Salome, poslao dželata u tamnicu koji je Jovanu odrubio glavu i doneo na poslužavniku. Evanđelist Luka hteo je da prenese njegovo telo iz Sevastije, ali je uspeo samo da prenese jednu ruku u svoje rodno mesto Antiohiju. Tamo je čuvana do 10. veka, a potom preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.
Na sajtu SPC stoji:
– Pošto bezakoni car Irod nepravedno pogubi svetog Jovana, Preteču i Krstitelja Gospodnja, česno telo njegovo učenici njegovi pogreboše blizu groba svetog proroka Jeliseja u znamenitom samarijskom gradu Sevastiji. Jer tamo se dogodila ona krvava gozba Irodova i razbludno igranje kćeri Irodijadine. Kada sveti evanđelist Luka, propovedajući Hrista, obilažaše mnoge gradove i zemlje, dođe i u grad Sevastiju. A kada odatle imaše da putuje u svoju postojbinu Antiohiju, zažele da uzme sa sobom i odnese tamo telo svetog Preteče Jovana Krstitelja, koje beše netljeno i čitavo. Ali to beše nemoguće, jer žitelji Sevastije veoma poštovahu mošti Krstiteljeve, brižljivo ih čuvahu, i ne davahu ih. Stoga sveti evanđelist Luka uze od tog svetog tela desnu ruku, koja je krstila Gospoda našeg Isusa Hrista, i odnese u svoj grad Antiohiju. I njome kao nekim skupocenim darom obdari grad za vaspitanje što je u njemu dobio. I od to doba antiohijski hrišćani sa velikim poštovanjem čuvahu svetu ruku Krstiteljevu. Jer i velika čudesa bivahu od nje.
