Da li treba da budemo zabrinuti ako ne možemo da se setimo jedne reči u svakodnevnom govoru? Ili zašto neko može da se seti svakog datuma, dana, događaja iz prošlosti, a neko ne može čak ni konteksta?
Da li je to kratkotrajna konfuzija ili preopterećenost informacijama ili može dovesti do ozbiljnijih stanja poput demencije? O demenciji i njenim uzrocima govorio je dr Osman Kučuk – direktor sarajevskog Centra za demenciju.
Septembar se širom sveta slavi kao mesec Alchajmerove bolesti.
„Šta zaista želimo da kažemo ove godine? Upravo da je došlo vreme da se promeni stav o demenciji“, objašnjava dr Kučuk.
„Nije svako zaboravljanje demencija“
U svakodnevnom govoru često nam ponestane reči. Neko može da se seti svakog datuma i dana, a neko ne može da se seti ni konteksta. Međutim, ovo ne mora biti razlog za zabrinutost.
„Demencija je kada zaboravite, ali nije svako zaboravljanje demencija“, kaže dr Kučuk.
Dodaje da zaborav znači kognitivne promene.
„Imate radnu memoriju, imate epizodnu memoriju, imate dugoročnu memoriju i tako dalje. Svaka od ovih stvari ima svoj centar u mozgu“, kaže dr Kučuk i dodaje: „Moramo znati da je mozak nekog veoma složen i da u našem mozgu postoji mnogo tačaka koje su centri i zaduženi su za različite stvari. Ako osoba počne da se teže organizuje, fokusira na stvari, ne drži pažnju i na kraju zaboravlja, to može ukazivati i ukazuje na neke promene koje mogu biti organske ili neorganske prirode. To znači da je i dalje neophodna poseta lekaru. Ne možemo to pripisati umoru.“
Mnogi ljudi danas zaboravljaju, ističe doktorka, a uzroka je mnogo – od nedostatka sna do loše i nekvalitetne ishrane.
„Ako ste umorni dan za danom i ako ne možete da se odmorite dan za danom, a onda uđete u noć i ne spavate dobro, onda i posle nekog vremena to predstavlja stres za organizam.
Organizam pokušava da se izbori sa tim, traži načine da se izbori i bori se sa tim uslovima. U jednom trenutku počinje da gubi neke stvari, jer to traje dugo, predugo, a onda nastaju te promene – ne možete da se setite ni reči. Nije tako lako pokazati i odmah definisati. Dakle, to može biti dugotrajan umor, može biti dugotrajan pritisak na poslu, može biti dugotrajan stres, stres uzrokovan recimo nekim porodičnim problemima, može biti uzrokovan depresijom, nekim nezadovoljstvom koje imamo u životu, to može biti uzrokovano nekim epizodama anksioznosti koje se stalno ponavljaju. Može biti uzrokovano ishranom. Danas je piletina skuplja od teletine. Piletina je najkvalitetnije meso i svi je jedemo“, objašnjava dr Kučuk.
Takođe kaže da problemi sa stomakom mogu biti i razlog zašto zaboravimo ime, datum ili čak misao.
„Sve ovo vas suštinski dovodi do toga da ne možete da se setite te reči, da vam treba mnogo vremena da zapamtite ime osobe, potrebno vam je mnogo vremena da povežete dve stvari, da se setite gde ste videli osobu, koja je situacija u kojoj ste se sreli. Recimo u saobraćaju, znate, ljudi nemaju, apsolutno nikakvu percepciju saobraćaja, nikakvu percepciju prostora“, dodaje on.
Uticaj zagađenja na kognitivne sposobnosti i demenciju
Kognitivne sposobnosti su osnovne veštine koje naš mozak koristi za razmišljanje, učenje, čitanje, pamćenje i generalno obraćanje pažnje na stvari oko nas. Međutim, naša svakodnevica i sistem u kojem živimo, kaže Kučuk, postavljeni su tako da nam se smanjuju kognitivne sposobnosti.
„U suštini svakim danom postajemo sve tuplji i tuplji. To ne znači da smo gluplji. Niti to znači da smo manje inteligentan nego što smo bili. Znate, tupost nije isto. Zašto su ljudi danas tupi? Ima mnogo razloga – od hormona, od proteina, od ishrane, od vode koju pijemo, od aditiva u toj vodi, a to su sve zagađenje, zagađenje vazduha, jer tamo kažemo da je jedan od značajnih uzroka razvoj demencije je zagađenje vazduha – zagađenje vode. Znate, ako živite u okruženju gde je vazduh zagađen veći deo godine, imate mnogo ljudi sa demencijom. Slično, ljudi koji piju vodu koja je pitka, ali ima neke sastojke koji nisu pogodni za naše telo, a onda to umnožavaju na dnevnoj bazi, pa godinama i tako dalje, u suštini je to veliki faktor rizika. Sada pogledajte sredstvo komunikacije među nama, elektronski uređaj, način organizovanja rada, način organizovanja našeg života suštinski utiče na smanjenje pažnje. Pre deset godina sam govorio o tome da ove video igrice, koje su se kasnije pretvorile u video klipove do 30 sekundi, a sada i manje od 30 sekundi, odražavaju nivo naše pažnje. Ako ne možete da izdržite pažnju duže od 30 sekundi, imate kognitivni deficit. Za vas je ključno da možete bilo šta da uradite, da zapamtite, da nešto ponovite, da imate neku radnu memoriju, sve to traje više od 30 sekundi, jer se radna memorija meri u 30 sekundi. Ako ne obratite pažnju 30 sekundi, nemate radnu memoriju“, objašnjava doktor.
Ističe da se problem primećuje i kod dece koja ne mogu da savladaju gradivo u školi.
„Od samog početka nisu učeni da uče, odnosno da pamte. Sećanje je proces. Da biste mogli da zapamtite nešto, morate imati najmanje tri sećanja. To je proces pamćenja. Morate imati pažnju da biste mogli da zapamtite nešto, jer morate zadržati fokus na tome. Pročitati, ponovo pročitati, ponoviti, ponoviti, ponoviti. Znate, da se vratite i tako dalje. Dakle, današnja deca to nemaju“, kaže dr Kučuk, ističući da je demencija sindrom – stanje u kome su najmanje dve od pet kognitivnih sposobnosti narušene.
„Najmanje dva – stalno i progresivno“, dodaje on.