Od 2021. godine u svetu, pa i kod nas se vodi rasprava šta su uzroci visoke inflacije. Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke poručila je juče da su najveći pokretač rasta cena prošle godine u evrozoni, a verovatno i ove, korporativni profiti.
Ukoliko se to nastavi, upozorila je Lagard, inflacija će se zadržati, a to znači da će i kamatne stope duže vremena biti visoke.
Ona istovremeno ističe da će u naredne dve godine plate radnika morati da dostignu kupovnu moć iz vremena pre pandemije, a da će kompanije morati to da apsorbuju bez prebacivanja troška na krajnje kupce ili će inflacija u evrozoni ostati trajna pojava.
„U ranijim krizama firme su apsorbovale rastuće troškove jer kupci nisu pristajali na visoke cene. Specijalni uslovi prošle godine učinili su da situacija bude obrnuta“, ocenila je ona dodajući da su ranijih godina korporativni profiti jednom trećinom bili generatori rasta cena, dvostruko manje nego 2022.
Kupci su prihvatili rast cena, jer je na globalnom nviou došlo do ogromnog poskupljenja energije i sirovina i onda im je bilo teško da procene u kojoj meri cene rastu zbog toga, a u kojoj zbog rasta marži i profita.
Ovu tvrdnju potvrdio je i MMF studijom koja pkazuje da su kompanije u Evropi poslednje dve godine podizale svoje cene više nego što su rasli njihovi troškovi za energiju.
Za Srbiju takva analiza za sada ne postoji, ali neki indikatori ukazuju da bi to mogao biti slučaj.
Prema godišnjem biltenu finansijskih izveštaja koji je nedavno objavila AGencija za privredne registre (APR) na osnovu statističkih finansijskih izveštaja za prošlu godinu, privreda Srbije je zabeležila rast neto pozitivnog neto rezultata za 26,3 odsto. Vlasnicima kompanija povećana je isplata za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a povećan je i porez na dobit za 24,2 odsto.
Prema podacima Ministarstva finansija, za prva četiri meseca jedan od retkih poreza koji je realno veći nego prošle godine je porez na dobit. On je nominalno veći nego u istom periodu prošle godine za 19,8 odsto, a realno za 3,4 odsto.
Istovremeno, prosečna zarada je prošle godine bila za 13,8 odsto veća nego u 2021. ili svega za 1,7 odsto veća od inflacije.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova ističe da ova izjava Lagardove deluje kao da traži opravdanje zašto u evrozoni bazna inflacija uporno ostaje visoka.
„Istina to jeste faktor rasta cena jednim delom i kod nas. Kompanije su iskoristile rast troškova da se ugrade. Sada kada cene i energije i sirovina padaju na nivoe pre rata u Ukrajini niko ne spušta cene. To bi trebalo da funkcionalno tržište i konkurencija učine dali iz nekog razloga čak i u tako velikim ekonomijama se ne dešava“, napominje Nikolić.
On objašnjava da poremećaji koji su isprva zaplašili kompanije, sada im idu na ruku.
„Veliki rast cena energije oni su iskoristili da povećaju svoje cene. Istovremeno je država da bi zaštitila kupovnu moć stanovništva davala pakete pomoći i tako stvorila tražnju koje inače ne bi bilo u normalnoj situaciji. Osim toga, država je pomagala i kompanijama, tako da sve to što se dešavalo tokom pandemije i kasnije u stvari išlo na ruku privredi, što deluje paradoksalno“, ocenjuje on.
Međutim, sada će morati da se suoče sa posledicama.
„Efekti tih pomoći su iscrpljeni i to se vidi po stagnaciji ili čak padu privredne aktivnosti. A to će se odraziti i na finansijske rezultate kompanija. Profiti će pasti, a neki će završiti i sa gubicima“, upozorava on.
Iz izlaganja Lagardove moglo bi se zaključiti da se od privrednika očekuje da smanje svoje profite, marže i cene. Međutim, u tržišnoj privredi, kompanije to ne rade ako ne moraju, mišljenja je Ljubodrag Savić, profesor na EKonomskom fakultetu u Beogradu.
„Čudi me da Lagardova to govori. Ne može država tu ništa da uradi, već mi više deluje da žele da prebace odgovornost na drugog“, smatra Savić dodajući da se u neregularnim vremenim i kompanije drugačije ponašaju.
„U krizi građani štede, ne idu na zimovanje i letovanje, čuvaju svaki dinar. Tako i kompanije. U normalnim vremenima niko nebi dizao cene i terao kupce, ali kada nastupi poremećaj i neizvesnost, kada ne znaju hoće li kompanija preživeti, oni gledaju da iskorist priliku i zarade što više. Ono što je sigurno, u tržišnoj privredi ako poštuješ zakone sve što uradiš je ok. Pitanje morala ili da li je fer ili nije, odavno ne postoji“, zaključuje Savić.
U maju je inflacija u evrozoni iznosila 7,1 odsto, dok je ciljana inflacija ECB dva odsto. U Srbiji je u maju inflacija iznosila 14,8 odsto, dok NBS cilja koridor od tri plus minus 1,5 odsto.
