Posmatrajući prvu reakciju, deluje da se državno rukovodstvo Srbije nije previše uznemirilo zbog vesti da je prvi čovek Bezbednosno-informativne agencije stavljen na listu sankcija američkog Ministarstva finansija.
Predsednik Srbije je najpre ležernim, na momente i snishodljivim tonom, objasnio da je i on devedesetih bio pod sankcijama i da ga je „bilo baš briga“. Dan kasnije je, međutim, pojasnio da su sankcije Aleksandru Vulinu uvedene zbog njegove odluke da Rusiji ne uvede sankcije. Poseban osvrt na optužbe iznete na Vulinov račun je izostao.
Dragan Šormaz, predsednik nevladine organizacije Evroatlantski savet Srbije i doskorašnji član Srpske napredne stranke, navodi da je Aleksandar Vučić odabrao veoma loš način da se postavi povodom sankcija.
– U poslednje vreme, Vučić sve svoje izjave usmerava ka tvrdom biračkom telu, koje podržava vlast, nastojeći da sanira problem opadajućeg rejtinga. Ponaša se neodgovorno, u prvom redu, prema Zapadu. Pogrešno je nipodaštavati Sjedinjene Američke Države na način na koji on to čini i to će mu se obiti o glavu, smatra Šormaz.
On se, ipak, slaže sa predsednikom Srbije u jednoj stvari – da su sankcije Vulinu, istovremeno i sankcije Vučiću.
– Nije Vulin na poziciji šefa BIA zbog svojih sposobnosti ili snage političke partije koju vodi, a koja se nalazi na marginama političkog života. On je tu gde jeste zbog toga što je prijatelj Aleksandra Vučića. Samim tim, sankcije Vulinu su i sankcije Vučiću, ali će štetu od toga da trpi Srbija. Našom krivicom, mi smo obustavili obaveštajnu saradnju sa američkim službama, lišavajući se informacija koje bi mogle da očuvaju bezbednost zemlje, ističe Šormaz.
I pored svega izrečenog, Šormaz očekuje da će epilog ove afere biti smena Aleksandra Vulina. Sve osim toga, dodaje, bi sa sobom vuklo sankcije „koje će ga mnogo više boleti“. Ipak, i ovo rešenje Vučića stavlja u nezgodnu poziciju.
– Najverovatnije će smeniti Vulina, premeštajući ga na neku drugu funkciju na kojoj će mu biti lepo. Međutim, nakon svega što je rekao, taj potez će mu stvoriti problem druge vrste. Ili će poslati poruku da su SAD bile u pravu što se tiče Vulina ili će javnosti poručiti da Srbija ne donosi odluke samostalno, već pod spoljnim pritiskom, kaže Šormaz.
Iako predsednik Srbije nastoji da sankcije Vulinu redukuje na poziciju Srbije spram sankcija Rusiji, sama odluka američkog Ministarstva finansija je znatno šira.
U pratećem saopštenju koje je potpisao podsekretar ministarstva Brajan E. Nelson se spominju „koruptiva i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“.
Međutim, u saopštenju se i dodaje da se „ministarstvo neće suzdržavati da cilja aktere koji zloupotrebljavaju svoje položaje za ličnu korist, istovremeno podrivajući demokratsku vlast na Zapadnom Balkanu“.
Upitan šta misli da ima veću težinu o odluci o uvođenju sankcija – omogućavanje ruskog uticaja ili optužbe za kriminalno i koruptivno delovanje, advokat Čedomir Stojković naglašava da te stvari ne mogu da se posmatraju izolovano.
– Da Srbija nije tako blisko vezana za Rusiju, ništa od ovih ostalih stvari koje se spominju u odluci, od zlopotreba javnih funkcija do saradnje sa trgovcima oružjem i nakoticima, ne bi bile moguće. Vučić je od Srbije napravio rusku guberniju, zbog čega su i moguće ovakve stvari. Saradnju države i raznih kriminalnih grupa nismo mi izmislili. To je ruski model upravljanja zemljom koji smo mi samo preuzeli, a koji podrazumeva i zarobljavanje medija, autokratski sistem vladavine i podelu građana na izdajnike i nacionaliste, ističe Stojković.
Stojković je početkom godine podneo krivičnu prijavu zbog delovanja ruske paravojne grupe Vagner u Srbiji, a prijavom je bio obuhvaćen i Aleksandar Vulin.
Više tužilaštvo u Beogradu je prijavu ubrzo odbacilo. Ipak, Stojković ne vidi da će sankcije SAD predstavljati impuls koji bi tužilaštvo primorao da preispita sve one slučajeve u kojima se spominjao Aleksandar Vulin.
– Srbija je u vreme Slobodana Miloševića bila pod stotinama sankcija, pa tužilaštvo opet ništa nije radilo. Kako su tada bili instrumentalizovani od strane predsednika države, isto tako su i sada. Protiv Vulina neće biti pokrenut nijedan istražni postupak dok god je na vlasti Aleksandar Vučić. Ukoliko bi neka istraga i bila pokrenuta, njen isključivi cilj bio bi da se ceo slučaj relativizuje i zataška, navodi Stojković.
U takvim okolnostima, zaključuje on, može se očekivati da će i drugi državni zvaničnici Srbije potpasti pod sankcije SAD, iz istih razloga zbog kojih je i Vulin stavljen na crnu listu.
Sankcije Aleksandru Vulinu i optužbe za kriminalna i koruptivna delovanja bacila su novo svetlo na već poznate delove biografije direktora BIA, o kojima su profesionalni mediji pisali godinama unazad.
Slučaj koji će ga pratiti dok god bude bio u javnom životu, svakako je„tetka iz Kanade“. Naime, istražujući imovinu državnih funkcionera portal Krik je pronašao izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije u kojem kojem stoji da su predmet Aleksandra Vulina prosledili Tužilaštvu za organizovani kriminal, radi dalje provere. Agenciji nije bilo uverljivo Vulinovo objašnjenje da je 205.000 evra za kupovinu stana pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Ipak, tužilaštvo je postupak obustavilo, a da nije ni saslušalo Vulina.
Ništa manje kontroverzi nije izazvalo ni svedočenje Marka Miljkovića, koji se tereti da je uz Veljka Belivuka vodio kriminalnu grupu odgovornu za više ubistava i trgovinu narkoticima, a koji je pred sudom govorio o ličnim sastancima sa Vulinom. Ni ovaj slučaj, koliko je poznato, nije privukao pažnju tužilaštva.
Sastanci sa Miljkovićem nisu dokumentovani, ali jeste Vulinov susret sa Vladimirom Kovačevićem Kovačom, čovekom koji je, kako su pisali mediji, bio pripadnik navijačke grupe Rada ranije osuđen zbog nelegalnog nošenja oružja. Kovačevićevo ime je spominjala i majka pokojnog Aleksandra Halabrina za čije ubistvo se tereti grupa „Vračarci“, tvrdeći da se njen sin pre nestanka video upravo sa Kovačevićem. Vulin je sliku opravdao činjenicom da njemu svako može da priđe, te da je fotografija nastala na koncertu Riblje čorbe i da on nije znao sa kim se fotografiše.
Još bolje je dokumentovan odlazak Aleksandra Vulina na privredno dobro Jovanjica, koje će 2019. godine biti zatvoreno zbog sumnje da je tu organizovana proizvodnja marihuane. Vulin je u svojstvu ministra rada posetio privredno dobro, ali se njegovo ime ne spominje u optužnicama vezanih za slučaj Jovanjica.
