Javni izvršitelji u Jagodini prodali su porodični stan od 66 kvadrata, a mediji su preneli da je prodat po ceni od 6.000 evra, kako bi namirili dugove. Ipak, iz Komore javnih izvšitelja negiraju ove navode, i tvrde da nije došlo do bilo kakvog oštećenja vrednosti imovine dužnika.
Prethodne nedelje javni izvršitelji su posetili jednu porodicu u Jagodini, sa ciljem da u njihov stan usele nove vlasnike.
Taj pokušaj nije bio uspešan jer su se otac i sin čiji je to stan bio zatvorili unutra, a čak su i pretili samoubistvom, ne bi li se odbranili i izbegli da ostanu na ulici.
Kako je N1 preneo, izvršitelji su angažovani oko njihovog slučaja zbog duga za kiriju za krojačku radnju, koji iznosi 5.600 evra.
Ono što je u ovom slučaju diglo veliku prašinu jeste način na koji su izvršitelji rešili da nadoknade taj dug.
Naime, oni su prodali stan ove porodice od 66 kvadrata, koji, kako je N1 preneo, vredi oko 60.000 evra, za svega 6.000 evra, što je ispod svake cene.
Kako je navedeno, dodatni problem je i to što je prethodno sklopljen ugovor takav da se ocu od penzije odbija novac godinama, kako bi se taj dug otplatio.
Ipak, iz Komore javnih izvšitelja za Danas negiraju navode medija da je stan prodat za 6.000 evra.
„Nije došlo do bilo kakvog oštećenja vrednosti imovine dužnika, ako je postupak sproveden u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.U konkretnom slučaju, javni izvršitelj postupa po pet rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini, a kojima je utvrđena obaveza izvršnog dužnika radi namirenja novčanih potraživanja istih izvršnih poverilaca. Potraživanja poverilaca prema dužniku potiču iz neplaćanja zakupnine za poslovni prostor koji je koristio dužnik, a na koje plaćanje ga je obavezao sud i troškova nastalih u sudskim postupcima“, objašnjavaju oni.
Iz Komore dodaju da je javni izvršitelj dužan da postupa po rešenjima suda.
„U izvršnom postupku je odredio sprovođenje na penziji izvršnog dužnika, nakon čega je izvršni poverilac tražio da se doda i sprovođenje na nepokretnosti izvršnog dužnika. Kako je izvršni dužnik otuđio jednu nepokretnost u svom vlasništvu, sprovođenje je određeno na drugoj nepokretnosti – stanu korisne površine 66 metara kvadratnih, pored već određenog sprovođenja na penziji“, kažu oni.
Kako ističu, ovlašćeni sudski procenitelj je procenio vrednost nepokretnosti na 4.135.958,7 dinara.
„Održane su dve javne prodaje – na prvoj na kojoj je početna cena iznosila 70 odsto procenjene vrednosti nije bilo ponudilaca, dok je na drugom javnom nadmetanju početna cena iznosila 50 odsto za koju je i data ponuda. Ističemo da se netačno iznosi informacija da je stan prodat za 6.000 evra, jer je prodat za 50 odsto procenjene vrednosti po ceni od 2.067.979,118 dinara, što iznosi oko 17.500 evra“, navode oni.
Iz Komore ističu i da za sve vreme trajanja izvršnog postupka, kao i pre njega, dužnik nije iskoristio mogućnost da dobrovoljno izmiri dug poveriocu, niti je tokom postupka uložio bilo koji pravni lek koji mu je stajao na raspolaganju (žalba, prigovor, zahtev za otklanjanje nepravilnosti).
„Do sada, izvršni poverioci su namireni u iznosu od 2.067.979,118 dinara od dodele nepokretnosti i u iznosu od 715.488,00 od obustave od penzije, a preostali dug trenutno iznosi 206.280,27 dinara“, kažu oni.
Advokatica Marija Pešović za Danas navodi da ne sme biti velike disproporcije u ceni.
„Javni izvršitelj ima obavezu da po službenoj dužnosti vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i određenog sredstva za izvršenje“, objašnjava ona.
Pešović pojašnjava šta prethodi prodaji neke nekretnine radi naplate duga.
„U situacijama gde se pribegava prodaji nepokretnosti radi namirenja duga, prvi korak je procena vrednosti nepokretnosti i u postupku javnog nadmetanja nepokretnost ne sme biti prodata za manje od 50 odsto od procenjene vrednosti“, kaže ona.
Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“ za Danas kaže da je ovo, nažalost, vrlo uobičajena situacija u Srbiji, naročito u manjim mestima.
„U Beogradu i Novom Sadu postoji kakva-takva javnost oko samovlašća javnih izvršitelja, pa su zbog toga oprezniji, ali u manjim mestima izvršitelji su lokalne kabadahije koje se potpuno otvoreno bave isključivo trgovinom nekretninama unesrećenih ljudi, nema čak ni privida zakonitosti. Ni za ovu situaciju u Jagodini ne bismo saznali da nije došla na ivicu tragedije“, naglašava Zlatić.
On potvrđuje da, formalno, javni izvršitelj mora da vodi računa o srazmernosti visine duga i vrednosti predmeta izvršenja.
„U stvarnosti ne postoji praktično nikakva stvarna kontrola rada javnih izvršitelja i naročito ne postoji nikakva mogućnost za obeštećenje žrtava. Teoretski je moguće da izvršitelj bude vrlo blago kažnjen ili suspendovan na godinu-dve. To se retko dešava, ali se tu i tamo ipak desi ako slučaj dođe do šire javnosti i ako su Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde primorani da reaguju da bi stvorili privid kontrole“, smatra naš sagovornik.
Ipak, kako ukazuje, kažnjavanje izvršitelja neće značiti ništa oštećenim ljudima, koji će svoje obeštećenje morati da traže u sudskom postupku protiv javnog izvršitelja, ako za takav postupak imaju novca.
„Sudska pravda košta, a mi ovde govorimo o ljudima koji su zbog siromaštva već došli u situaciju da im se imovina prodaje na doboš, tako da je nerealno očekivati da će oni moći da gone izvršitelja pred sudom nakon što su završili na ulici. Nepravde, poput ove koju smo videli u Jagodini, svakodnevno će se ponavljati dokle god Zakon o izvršenju i obezbeđenju bude davao mogućnosti izvršiteljima da ga krše bez ikakve efektivne sankcije“, naglašava Zlatić, komentarišući medijske izveštaje o slučaju iz Jagodine, pre nego što je stigla reakcija Komore izvršitelja.
On ukazuje da se “disproporcionalno” ne odnosi isključivo na vrednost nekretnine i visinu duga, već i činjenicu da je ta nekretnina bila dom dužnika.
„Disproporcija duga i vrednosti predmeta izvršenja je naravno bitan aspekt, naročito zato što je kršenje načela srazmere nezakonito, ali još je važnije to što nepokretnost koja ima funkciju doma dužnika i njegove porodice ne može imati isti tretman u izvršnom postupku kao i druga nekretnina. Mi se već godinama zalažemo da se zakonom zaštiti pravo na dom i da se zabrani izvršenje na nekretnini koja ima funkciju doma dužnika i njegove porodice“, kaže Zlatić.
On naglašva da to treba imati u vidu kada govorimo o disproporcionalnosti, „činjenicu da ovakvim sistemom izvršenja proizvodimo beskućništvo i dužničko ropstvo“.
Zlatić objašnjava da je opcija porodice da se žali Disciplinskom tužiocu na postupanje izvršitelja.
„To im, nažalost, neće vratiti njihov dom“, kaže on.
