Kotlovi za grejanje na fosilna goriva u zgradama širom Evropske unije (EU) mogli bi da postanu prošlost 2040. godine. EU namerava da dekarbonizuje sisteme grejanja i hlađenja, a te najave dolaze nakon što su Evropski parlament i Savet EU postigli neformalni dogovor o reviziji direktive koja reguliše energetsku efikasnost zgrada.
Revizija Direktive o energetskim performansama zgrada ima za cilj da se pre kraja decenije značajno smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i potrošnja energije u sektoru zgradarstva u EU, uz dostizanje klimatske neutralnosti u tom sektoru najkasnije 2050. godine.
Od 2030. godine sve nove zgrade u EU treba da imaju nula neto emisija, a najkasnije 2050. svi postojeći objekti. Rok za javne objekte je 2028. godina, piše portal Balkan Green Energy News.
Dogovor predviđa obavezu za sve zemlje članice EU da utvrde “konkretne mere za postepeno napuštanje fosilnih goriva u grejanju i hlađenju sa ciljem potpunog ukidanja kotlova na fosilna goriva do 2040. godine,” navodi se u saopštenju za javnost.
Članice EU će takođe morati da prestanu da subvencionišu samostalne kotlove na fosilna goriva počev od 2025. godine, dok će finansijski podsticaji i dalje biti dozvoljeni za hibridne sisteme grejanja, poput onih koji kombinuju kotao sa solarnom termalnom instalacijom ili toplotnom pumpom, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Predlog revizije direktive bi uveo jasnu pravnu osnovu za zemlje članice EU da propišu zahteve za izvore toplote na osnovu emisije gasova sa efektom staklene bašte, vrste goriva koju koriste ili minimalnog udela obnovljive energije koja se koristi u grejanju, navodi se u saopštenju Evropske komisije, koja je pozdravila dogovor.
Prema podacima Evropske komisije, zgrade troše 40 odsto energije u EU, a odgovorne su i za 36 odsto direktnih i indirektnih emisija gasova sa efektom staklene bašte vezanih za energiju.
Revidirana direktiva predviđa i mere za podsticanje postavljanja solarnih instalacija u zgradama, kao i renoviranje stambenih zgrada kako bi se njihova prosečna potrošnja energije smanjila za 16 odsto do 2030. godine i za 20-22 odsto do 2035. godine.
