Groznica „Crnog petka“ počinje da trese Srbiju. Trgovci su uveliko počeli da bombarduju kupce o sniženjima koja ih očekuju ne samo tog petka, već i tokom čitavog novembra.
Ovogodišnji „Crni petak“ u Srbiji najavljen je za 29. novembar. To znači da se bližimo petku kada će ispred prodavnica more ljude čekati svoj red u nadi da će proći povoljnije, a nisu isključena ni guranja. Srećom, do sada u Srbiji nisu viđena stampeda kao u Americi u kojima su ljudi gubili živote.
„Crni petak“ prelio se iz Amerike u Evropu, a onda i u Srbiju pre desetak godina. Prelili su se i redovi i guranja, ali ono što nije uspelo da se prelije to su stvarno veliki popusti.
Sagovornici Danasa kažu da prava velika sniženja u Srbiji sprečavaju nedovoljno jaka konkurencija, kartelsko dogovaranje, slabiji rad tržišne inspekcije, ali i nedovoljno precizni zakoni koji regulišu sniženja.
Međutim, sprema se novi Zakon o zaštiti potrošača koji bi novim pravilima za trgovce sledeće godine mogao u srpske prodavnice da donese prave američke popuste. Još niže cene za kupce donela bi i jača konkurencija, kažu sagovornici Danasa.
Preporuke potrošačkih udruženja za predstojeći „praznik kupovine“ jesu da ne nasedaju na marketinške trikove, da pametno isplaniraju kupovinu, da ranije prate cene proizvoda koje žele da kupe i podsećaju da odmah nakon „Crnog petka“ dolazi i novogodišnja rasprodaja.
U Srbiji ne postoje pravi „Crni petak“ popusti, propust u zakonu
Predsednica Republičke unije potrošača Vesna Perinčić kaže da u Srbiji nema pravih popusta tokom „Crnog petka“ i ističe da je propust, pre svega, u našem Zakonu u trgovini.
Objašnjava da se u našem Zakonu o trgovini ne navodi da roba mesec dana pre početka popusta ili akcije sezonskog sniženja mora biti istaknuta po istoj ceni, kao što to predviđaju direktive Evropske unije.
Tako bi se izbegla situacija da prodavci podižu cene nekoliko dana pred „Crni petak“ i da ih ponovo snize za „Crni petak“.
„Naš Zakon o trgovini kaže da ne smeju biti u zanemarljivo kratkom roku po starim cenama. ‘Zanemarljivo kratak rok’ je prilično širok pojam“, ukazuje Perinčić.
Upravo tu nedovoljnu preciznost zakona trgovci u Srbiji zloupotrebljavaju.
Međutim, Perinčić najavljuje da je u toku izrada novog Zakona o zaštiti potrošača u kojem bi trebalo da se implementira direktiva EU (2161/2019) koja definiše oblast sezonskih sniženja i koja bi trebalo da uvede ovaj rok od 30 dana.
„Nadamo se da će i u naše zakonodavstvo da se uvede rok da roba mora imati staru cenu najmanje 30 dana pre objavljivanja popusta, pa i za ‘Crni petak’“, rekla je Perinčić za Danas.
Predsednik Udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović takođe ističe da u Srbiji nema pravih popusta tokom „Crnog petka“ i da su njihova ranija praćenja pokazala da trgovci prodaju robu po redovnim akcijama koje su imali, ili možda nešto niže od toga.
„Bilo je čak i prevara. Pojedini trgovci pre ‘Crnog petka’ povećaju cenu, a onda tokom ‘Crnog petka’ prodaju po istoj onoj ceni koja im je bila standrdna nekoliko meseci pre toga“, ukazao je Gavrilović.
Perinčić je istakla da trgovci ne poštuju i druge propise iz zakona. „Naši trgovci ne poštuju i propis da, na primer, ako najave da imaju sniženje od 70 odsto, onda najmanje jedna petina robe mora biti snižena za taj procenat. Dešava se da na vratima piše sniženje od 70 odstao, a kada uđete sve je sniženo do 10 odsto.“
Kazne za kršenje ovog propisa iznose od 500.000 do dva miliona dinara, dodaje Perinčić.
Labava kontrola tržišne inspekcije razlog zloupotreba trgovaca
Perinčić kaže da tržišna inspekcija u periodu velikih sniženja, naročito tokom „Crnog petka“, mora da pojača nadzor.
„Tržišna inspekcija ima zadatak i preventivni i po prijavi. Ona mora da sprovodi tržišni nadzor, nezavisno od prijava potrošača, i da upravo tokom Crnog petka taj tržini nadzor pojača kako bi potrošači bili zaštićeni“, rekla je Perinčić.
Gavrilović ističe da, koliko je on upoznat, takva kontrola za vreme Crnog petka ne postoji.
„Tržišna inspekcija početkom godine mora da napravi plan kontrole za tu godinu. Ove godine tržišna inspekcija čak ni to nije uradila. Mi nemamo odgovarajući fidbek šta tržišna inspekcija stvarno radi i da li radi“, kaže Gavrilović.
Kada je reč o prijavama na koje je ukazala Efektiva, Gavrilović navodi da su ishodi sa tržišnom inspekcijom polovični. Nekada, kako kaže, postupi po njihovoj prihavi, u nekim slučajevima polovično, a dešava se i da tržišna inspekcija zaštiti nezakonitu radnju trgovca.
„Upravo je to nepostupanje i taj labav odnos koji tržišna inspekcija ima prema svim tim dešavanjima zapravo uzročnik svega toga što se nama dešava. Da je u Srbiji kontrola rigoroznija, češća, konkretna i da su kažnjavanja rigoroznija, trgovci bi sigurno odustali od takve prakse“, rekao je Gavrilović.
Kartelski dogovor standard u Srbiji?
Perinčić ukazuje da je, osim promene zakona, Srbiji potrebna i jača konkurencija kako bi potrošači osetili niže cene i prave popuste.
„Jedino što može da pojača tržišnu utakmicu to je razvijena konkurencja koje kod nas nema. I sami smo svedoci da je kod nas zastupljena ta dogovorena ekonomija i da se trgovci dogovaraju, zbog toga nemate konkurenciju nego su svuda iste cene“, ističe Perinčić.
Ukoliko bismo želeli da kupimo, na primer, Najk patike, primetili bismo da su cene svuda iste, dodaje ona. „Trgovci se dogovaraju, a dogovaraju se upravo zbog toga što je malo konkurenata“, rekla je Perinčić.
Saveti za potrošače
Gavrilović savetuje potrošače da uvek obrate pažnju kada vide akcije i sniženja i da, ukoliko mogu, uporede te cene sa cenama ostalih prodavaca. Dešava se, kako kaže, da trgovci akcijom obeleže i proizvod koji je jeftiniji za dinar.
Kada je reč o onlajn kupovini, Gavrilović podseća potrošače da nisu zaštićeni ukoliko kupuju robu na crno od neregistrovanih prodavaca i da tada ne mogu da ostvare svoja potrošačka prava – povrat novca ili zamenu robe.
Perinčić takođe savetuje potrošače da ne nasedaju na marketinške trikove i ne idu u impulsivnu kupovinu, jer biće još popusta.
„Trgovci su vešti, ali potrošači ne smeju da idu u impulsivnu kupovinu i treba da vode računa o tome da se ovaj prodajni podsticaj često produžava i na dan posle Crnog petka, onda sledi Crni vikend, onda i na celu sledeću nedelju. Tako da se to nikad ne zaustavlja na tom jednom danu“, ukazala je sagovornica Danasa.
Takođe savetuje da obrate pažnju na onlajn kupovine, jer se tog dana, kako kaže, posebno aktiviraju prevaranti.
Kako je „Crni petak“ nastao?
Izraz „Crni petak“ nije uvek vezivan za dan kupovine i brojne popuste prodavaca. Naime, ovaj izraz prvi put se javlja 1969. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a povod nije bio pozitivan.
„Crni petak“ nastao je za vreme finansijske krize, a pre svega se to odnosilo na krah američkog tržišta zlata 24. septembra 1869.
Ovaj petak uvek pada nakon američkog praznika Dana zahvalnosti i otvara sezonu kupovine za božićne praznike.
Postoji i druga verzija zašto je ovaj dan postao „Crni petak“.
Prema toj verziji, naziv dolazi od ogromnih gužvi koje su se dešavale u američkim gradovima nakon Dana zahvalnosti, koji pada na poslednji četvrtak u mesecu.
Poznato je da su te gužve u Americi umele da budu i tragične i kobne za brojne potorošače, ali i za trgovce.
