Ostalo je još nešto manje od dve nedelje do početka Cop28, koji će se od 30. novembra do 12. decembra održati u Dubajiu. Svetski lideri okupiće se na godišnjem samitu o klimatskim promenama, u senci ratova u Izraelu i Ukrajini, a predsedavajuća zemlja biće Ujedinjeni Arapski Emirati.
Kako piše Bloomberg, na dnevnom redu biće čuvena tema smanjenja emisije i efekta staklene bašte, ali i prilagođavanje ekstremnim vremenskim prilikama, fosilna goriva, kompanije i proizvodnja nafte…
Pred liderima iz celog sveta je veliki posao, moglo bi se reći nagomilan još od prethodnih izdanja samita, jer smo ove godine ponovo osetili razorne posledice klimatskih promena na planeti. Letnja sezona na severnoj hemisferi bila je najtoplija od kada se vrše merenja. Najmanje 5.000 ljudi poginulo je u Libiji u sredozemnoj oluji Danijel u septembru, dok je u požaru na havajskom ostrvu Maui život izgubilo najmanje 115 ljudi.
Sultan Al Džaber (Al Jaber), izvršni direktor Nacionalne naftne kompanije Abu Dabija (Adnoc), biće i predsednik samita Cop28. Pomenuta kompanija ima najveće planove rasta, ali sa nultom emisijom, piše The Guardian.
Na svetskom klimatskom samitu nacije će pokušati da se dogovore o smanjenju upotrebe fosilnih goriva i utrostruče obnovljivu energiju. Upozorenja da svet ima planove da iskoristi daleko više rezervi fosilnih goriva su zabrinjavajuća i suprotna namerama onih koji odlučuju o upotrebi ovih izvora energije.
„Podaci Globalne liste za naftu i gas (Gogel) čine javnu bazu i detaljno opisuju aktivnosti više od 1.600 kompanija koje predstavljaju 95 odsto globalne proizvodnje. Podaci pokazuju da skoro sve kompanije ignorišu upozorenja klimatskih naučnika da se nova naftna i gasna polja ne mogu razvijati ako se globalni porast temperature zadrži na međunarodno dogovorenoj granici od 1,5 stepeni Celzijusovih“, prenosi The Guardian.
Podaci pokazuju da je industrija potrošila 170 milijardi dolara na istraživanje novih rezervi nafte i gasa od 2021. godine. Dalje se navodi da čak 96 odsto od 700 kompanija koje istražuju ili razvijaju nova naftna i gasna polja nastavljaju to da rade. Pritom, više od 1.000 kompanija planira nove gasovode, elektrane na gas ili izvozne terminale za tečni prirodni gas (LNG).
S obzirom na ove podatke i namere kompanija, nameće se zaključak da lideri govore i dogovaraju jedno, a u praksi se toleriše nešto drugo.
Ujedinjene nacije su prošle nedelje upozorile da proizvođači fosilnih goriva planiraju ekspanziju proizvodnje, a to bi dvostruko uvećalo karbonski budžet planete.
Stručnjaci su te planove nazvali ‘ludilom’ i rekli da „dovode u pitanje budućnost čovečanstva“.
Očekuje se da će ovogodišnji Cop28 biti najveći do sada, a kakvi će biti njegovi rezultati, odnosno šta će svetski lideri preduzeti da se svet konačno trgne i vrati na pravi „zeleni“ put, saznaćemo polovinom decembra.
Rastu ulaganja u čistu energiju
Nove procene Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da će oko 2.800 milijardi dolara na globalnom nivou biti uloženo u energiju. Od te sume, 1.700 milijardi dolara biće investirano u čistu obnovljivu energiju, zatim nuklearnu energiju, elektrifikaciju, goriva sa niskom stopom emisija…
Istovremeno, 1.000 milijardi dolara biće uloženo u finansiranje proizvodnje i snabdevanja fosilnim gorivima i električnom energijom.
Godišnja ulaganja u čistu energiju će, prema procenama IEA, porasti za 24 odsto između 2021. i 2023. godine, dok će u istom periodu investicije u fosilna goriva porasti za 15 odsto. Za svaki dolar potrošen na fosilna goriva 1,7 dolara se sada troši na čistu energiju. Pre pet godina ovaj odnos je bio jedan prema jedan.
