Kao što je poznato, 1. aprila davne 1924. godine rodio se legendarni Miodrag Petrović Čkalja. Za mnoge je bio kralj komedije,a da li ste znali je trebalo da se bavim drugim zanimanjem, a ne glumom.
Čkalja je to otkrio za Plavi vjesnik 1967. godine.
„E, e, glumio sam ja i ranije, ehe! U dvorištu iza kuće, u Kruševcu, pred komšilukom, pa predstave u školi…
I došlo oslobođenje, završena škola, vreme za studije. Spremilo se nas nekoliko Kruševljana i pošli na nauke u Beograd. Da bi se došlo do Beograda, trebalo je doći do Stalaća i presesti na voz koji vozi od Niša. To je taj Stalać o kome sam vam malopre govorio, a vi me prekidali. Mislite valjda da je nevažan, što li.
I tako nas desetak budućih studenata sedimo na stanici u Stalaću, čekamo voz za Beograd i dosađujemo se. Bilo je to odmah posle rata, kad su vozovi kasnili i kad nije bilo kao danas, mislim s vozovima. O budućem studiju nismo znali ama baš ništa, ni kako se upisuje, ni ima li kakvih ispita pre upisa, ništa pod milim Bogom, a kamoli da se unapred odlučimo šta ćemo studirati.
I tada smo odlučili da vučemo ceduljice, pa kome šta pripadne. Na komadićima papira napisasmo sve fakultete za koje smo znali da su otvoreni, stavili smo papiriće u šešir doktora Andrejevića, ne, izvinite, u jedan tamo neki šešir, i izvlačili. Mene dopala veterina. Nije se imalo kud, postat ću marveni lekar, pa kud puklo da puklo. Setio sam se do se to svidalo i mojima i da je još pre rata u našoj porodici bio neki takav lekar, da je imao kuću, novaca, kola. Što da i ja ne budem marveni lekar?
Put me odveo na drugu stranu. Istina, studirao sam dve i po godine veterinu, pa nije ni to loše… Znate, takav lekar, za razliku od onog drugog, može i da pojede svog pacijenta, pa ništa…
U stvari, možda bih i završio veterinu da se nisam već 1948. godine oženio. A i radio sam već na radio-stanici. O tome vam još ništa nisam pričao? A vas to zanima? Šta ne kažete odmah, da ne pričam džaba…“, naveo je Čkalja, prenosi Yugopapir.