Punjenje električnog automobila u Italiji košta 161 odsto više nego pre godinu dana zbog rasta cena struje. U Norveškoj drastično opala prodaja e-vozila…
Vesti sa tržišta utiču na to da li automobilska industrija sasvim prihvata činjenicu da je odzvonilo automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Uzroci takve programske odluke su bili argumenti da 15 odsto svih emisija gasova u atmosferu otpada na drumski saobraćaj, da su sve manje rezerve fosilnih goriva… Uz proklamovane ciljeve većine svetskih vlada da zauzdaju galopirajuće klimatske promene na Zemlji, za motore sa unutrašnjim sagorevanjem verovalo se da je sve manje mesta u novom svetu. Ali, to neće ići baš tako lako i glatko.
Zato se i okleva, daju se rokovi i procene, jer je proizvodnja automobila na električni pogon i dalje oko 45 odsto skuplja od izrade vozila s motorima na benzin ili naftu. Ključno je pitanje kad će tehnologija, pre svega izrada jeftinijih baterija, napredovati toliko da će cena biti bar izjednačena.
Prema studiji „Nju Enerdži Fajnans“, kompanije za istraživanje čiste energije, cena električnih automobila biće ista kao i onih s unutrašnjim sagorevanjem u roku od četiri godine, već 2027. a već 2035. godine gotovo svi novi automobili u prodaji biće na električni pogon.
Procenjuje se da će u narednih nekoliko godina cena izrade baterija bitno da pojeftini, da se poveća radijus kretanja jednim punjenjem, a bitno smanji vreme na utikaču.
Automobilska industrija će u to vreme već transformisati svoje proizvodne linije i prilagoditi ih proizvodnji električnih automobila. Konkretno, u studiji se tvrdi da će električna limuzina koja danas košta oko 40 000 evra posle 2026. imati skoro dvostruko manju prodajnu cenu. Uz subvencije i povećanu eko svest, eto konkurenta, a cena je uvek bila i ostala glavni faktor odluke.
Proizvođači automobila ne baš masovno prelaze na električne i hibridne modele, kako bi prosečne emisije izduvnih gasova spustili ispod granice od 95 g/km CO2 u Evropskoj uniji..
Električni automobili će predstavljati 50 odsto prodaje novih vozila do 2030. i 85 odsto do 2035. godine, ako političke odluke ostanu iste. Oni bi mogli da dostignu i 100 odsto do 2035. godine, ako zakonodavci povećaju limite za CO2 u vozilima i pojačaju druge faktore za podsticanje tržišta, kao što je brže uvođenje stanica za punjenje. Prognoze i predviđanja uvek imaju manu da ne mogu baš sve pravce da predvide a naročito u ovakvim uzburkanim i rizičnim geopolitičkim odnosima.
Ali zato u praksi i ne ide baš sve tako glatko i kako je zacrtano.
Norveška, čiji se ekonomski razvoj uveliko oslanja na naftu i gas, često se spominje kao pozitivan i ekstremni primer prihvatanja vozila na struju. Zahvaljujući visokim podsticajima i olakšicama, Norvežani su uglavnom kupovali električne automobile. Međutim, u januaru se dogodio svojevrsni reset. Država je ukinula pogodnosti za vlasnike električnih automobila, što je dovelo do pada prodaje sa 39.107 primeraka u decembru na samo 1.860 u januaru, što je čak 95 posto manje. Ipak treba biti fer, pa uporediti sa istim mesecom prošle godine, a u tom slučaju, pad prodaje iznosi 76,6 odsto, dok se udeo vozila s nultom emisijom smanjio sa 83,7 na 66,5 posto. Istovremeno se povećao udeo dizelaša sa 2,7 na 7,6 posto.
Sličan scenario dogodio se i u Nemačkoj. Prodaja električnih automobila pala je za oko 80 posto u odnosu na prethodni mesec, na 18.136 vozila.
Ipak, realnije je uporediti prodaju sa istim periodom prošle godine, a u tom slučaju je prodaja električnih automobila pala za 13 odsto, prema podacima nemačke agencije KBA. Iako je prodaja benzinskih automobila porasla (+3.5 odsto), to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad prodaje elektrifikovanih vozila. Nemačko tržište je u januaru zabeležilo pad prodaje od 2.6 odsto, sa ukupno 179.247 prodatih automobila.
Mnogi scenariji su mogući, ali najverovatniji je da će jednostavno ponuda automobila sa klasičnim pogonom postepeno nestajati. Što se tiče troškova vlasništva, oni će rasti, čak i za vlasnike električnih vozila.
Ne treba ispustiti iz vida ni prostu činjenicu da dve trećine planete ne može da se pohvali elektrifikacijom što je osnovni uslov za kupovinu e-vozila.
Smanjenjem udela klasičnih automobila na evropskim putevima pašće prodaja benzinaca i dizelaša, ali i prihod koji ide u državne kase. Neko mora da plati održavanje puteva, a to je uvek bio narod. Bez obzira na to da li se koristi benzin ili struja, države će uvek znati kako da izvuku potreban novac.
I ne zaboravimo bitnu činjenicu. Evropljani sve više gube trku s Kinezima, koji već znaju da naprave automobil po evropskim kriterijumima, ali s mnogo povoljnijom cenom. Izvoz automobila iz Kine se za poslednje tri godine utrostručio. Sada iznosi oko 2,5 miliona vozila godišnje. Time se Kina popela na treće mesto na svetskoj listi izvoznika. Ispred nje je samo Nemačka, a na vrhu je Japan.
Utakmica je već odavno počela.
