Sofija preti obustavom protoka ruskog gasa našoj zemlji od Nove godine, ako energogigant „uskoro” ne objasni kako će plaćati tranzit mimo Gasprombanke, koja je pod američkim sankcijama
Evropa na pragu oštre zime u najavi, klizi ovih dana ka mogućoj, energetskoj krizi neviđenih razmera, podstaknutoj američkim sankcijama protiv Gasprombanke ( na snazi od 20. decembra) i odvojenim najavama „Gasproma” i Ukrajine da 1. januara tim pravcem prestaje dotok sibirskog gasa preostalim mušterijama sa ove strane Urala.
Jedna od posledica ovog „opasnog koktela”, na koje Evropa za sada slabo može da utiče, jeste činjenica da u slučaju „ukrajinskog prekida” dotoka sibirskog gasa, Bugarska ostaje jedini pravac kojim ruski energent gasovodom još može da stigne na Stari kontinent. Srbija je među mušterijama „Gasproma” u Evropi, čini se, prva (možda i jedina) na udaru novog energostatusa Bugarske.
„Bugarska bi mogla prekinuti tranzit ruskog gasa Srbiji ’Južnim tokom’ od početka nove godine, ukoliko „Gasprom” ne uspe da plati (tranzitne obaveze) u skladu sa američkim sankcijama protiv Gasprombanke… Ima još vremena za rešavanje”, prenele su „Novinite” iz Sofije izjavu bugarskog ministra energetike Vladimira Malinova.
Bugarski „ulaz” u novu energodramu sa kojom se suočava Evropa, ne samo EU, od 21. novembra, kada je Bajdenova administracija u finišu svog mandata uvela sankcije protiv Gasprombanke, osoben je. Utoliko što dok pojedine evropske države, na primer Mađarsku i Srbiju, (prema navodima Blumberga, navodno i Brisel), životno interesuje kako bi se na neki, sankcijama neugroženi način moglo nastaviti dopremanje gasa „Južnim tokom”, Sofiju interesuje nešto drugo. A to je da „Gasprom” sam objasni kako će nadalje (dok traju tek uvedene američke sankcije) da podmiri predstojeće tranzitne platne obaveze, izbegavajući Gasprombanku.
Koja će banka na svetu pristati da posreduje u finansijskim transakcijama sa ruskom bankom koja je stavljena pod američke sankcije, ostaje da se vidi. Sve to, uporedo sa nedavnim, odvojenim epistolama Ankare i Budimpešte Vašingtonu sa zahtevom da budu izuzete od sankcionog režima protiv „ Gasproma”. I, intenzivnih pregovora Beograda sa ruskim energopartnerima radi obezbeđivanja daljeg snabdevanja od marta iduće godine
Sve u svemu, Bajdenova administracija je sankcijama protiv Gasprombanke našla novi način da u trenutku rekordnog izvoza sve skupljeg američkog LNG na ovu stranu Atlantika, dovede Evropu u stanje novih ozbiljnih energoneizvesnosti. Koliko u novembru, sedam od 10 američkih LNG tankera vozilo je svoj skupoceni tovar ka Evropi, tako da je uvoz sa gasnih terminala SAD porastao sa oko 7,56 miliona metričkih tona na oko 7,75 miliona MMT. Tako se dogodilo da je Vašington krajem novembra pod sankcije stavio jedinu rusku banku (i njene filijale u Hongkongu, Luksemburgu, Švajcarskoj, Južnoafričkoj Republici i na Kipru), preko koje su tradicionalno godinama išla energoplaćanja evropskih mušterija.
Koliko krajem prošle sedmice ruski predsednik Vladimir Putin povukao je delikatan potez. Naime, šef Kremlja ukinuo je svoj dekret iz marta 2022, prema kome kupci sibirskog gasa iz „neprijateljskih zemalja” mogu nadalje da plaćaju taj energent samo u rubljama i to preko namenskih K-računa kod Gasprombanke.
Novi pristup Moskve predviđa dve opcije za međusobna poravnanja. Prva su uplate u „ovlašćene banke sredstava u rubljama, dobijenih od trećih aktera za kupovinu ruskog gasa”, dok druga pretpostavlja da se obaveza plaćanja može prekinuti „u celini ili delimično, u zavisnosti od zahteva snabdevača”. Istovremeno, prebijanje protivtužbe može biti oblik bezgotovinskog međusobnog poravnanja ili otplate jednakih iznosa obaveza uzajamnog plaćanja, navedeno je iz Kremlja.
Ali kojim putem da stigne ruski gas od 20. decembra?
Zvanična Sofija izvela je „Gasprom” na ledinu. Sa jedne strane, „Gasprom” je odranije kod „Bulgartransgasa” bukirao korišćenje lavovskih zapremina „Južnog toka” do 2039. godine (iz drugog kraka snabdeva se Turska), i do kraja novembra platio sve tranzitne obaveze. Sledeća rata tu stiže na naplatu krajem ovog meseca. Usput, Bugarska je od tog nizinsa propuštanja ruskog gasa od početka 2022, inkasirala oko 750 miliona američkih dolara, navodi Blumberg.
Malinov je inače u utorak odbio da odgovori na pitanje šta će biti sa projektovanim prihodima „Bulgartrangasa” u slučaju prekida biznisa sa „Gaspromom”. Kao i na pitanje, kako „Bulgartransgas” namerava da plati „Gaspromu” oko 250 miliona evra duga za izgradnju infrastrukture „Južnog toka”.
Šta je sledeći potez „Gasproma” povodom zahteva Sofije, neizvesno je. Jednako kao i kako bi Vašington mogao da reaguje na zvanične molbe Ankare i Budimpešte za izuzećem. Istovremeno, da li bi s one strane Atlantika mogli da prihvate predlog Brisela da filijala Gasprombanke u Luksemburgu ipak ostane operativni finansijski kanal za evropske energonabavke. U takvim neizvesnostima, vlada u Šisnau predložila je juče uvođenje „vanrednog energetskog stanja” u Moldaviji, zbog neizvesnog snabdevanja preko Ukrajine. Istovremeno, Peter Sijarto, mađarski šef diplomatije, upozorava da bi američke sankcije protiv Gasprombanke mogle, zbog komplikacija oko plaćanja, imati veoma negativne posledice po energosnabdevanje „širom regiona”.
Što se Srbije tiče, gasnu slavinu bi koliko za Novu godinu mogla da nam zavrne susedna Bugarska.
