Botanička bašta je najbolji način za rashlađivanje tokom vrelih talasa u gradu i može da osveži vazduh do pet stepeni u gradu pokazala je studija „Ublažavanje urbane toplote zelenom i plavom infrastrukturom: pokretači, efikasnost i buduće potrebe“ Univerziteta Sari (Surrey) iz Velike Britanije.
Posle botaničkih bašti (5,0) najveći potencijal u rashlađivanju, odnosno efikasnom smanjivanju temperature imaju parkovi (3.2), močvare (4,7) kišne bašte (4,7) i zeleni zidovi (4,1) i ulično drveće (3,8). Tu su još gradske farme (3.5), parkovi (3.2) i igrališta (2.9).
U međunarodnom istraživanju koje je predvodio Univerzitet Sari kaže se da kombinacija urbanizacije i globalnog zagrevanja dovodi do pregrevanja gradova i povećava učestalost i intenzitet ekstremnih toplotnih događaja usled klimatskih promena.
„Rizik od pregrevanja u gradovima može se ublažiti urbanim zeleno-plavo-sivim infrastrukturama – ZPSI (GBGI), kao što su parkovi, močvare i projektovano ozelenjavanje, koje imaju potencijal da efikasno smanje letnje temperature vazduha. Primenjujući samo neke od mera koje opisujemo, gradovi mogu postati otporniji, a njihovi građani mogu biti zdraviji i srećniji“, poručuju naučnici.
Kako navode istraživači, uprkos mnogim pregledima, dokazi zasnovani na kvantifikovanim prednostima ZPSI hlađenja ostaju delimični, a praktične preporuke za primenu su nejasne.
„Ovaj sistematski pregled literature sintetizuje bazu dokaza za ublažavanje toplote i srodne zajedničke koristi, identifikuje praznine u znanju i predlaže preporuke za njihovu primenu kako bi se maksimizirale njihove koristi. Pregledano je 27.486 radova, a najbolje su istraženi sledeće kategorije – zeleni zidovi, parkovi, ulično drveće – zbog svojih mogućnosti hlađenja u gradovima“, poručuju istraživači sa Univerziteta u Sariju.
On navode i da je nekoliko drugih ZPSI dobilo zanemarljivu (zoološki vrt, teren za golf, ušće) ili minimalnu (privatna bašta, parcela) pažnju, jer je bilo manje izvora proučavanja.
Dalje zagrevanje u narednim decenijama, može rezultovati promenljivim klimatskim uslovima što bi dovelo do manje efikasnosti u budućnosti.
„Ovaj globalni ZPSI inventar za ublažavanje toplote može pomoći kreatorima politike i urbanističkim planerima u određivanju prioriteta efikasnih intervencija za smanjenje rizika od pregrevanja u gradovima, popunjavanje praznina u istraživanju i promovisanje otpornosti zajednice“.
Studija je objavljena u stručnom časopisu “Inovacija”, The Innovation.
Urbana toplotna ostrva su fenomen više temperature vazduha u gradovima u odnosu na okolinu, predstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na klimu.
Zgrade, beton, asfalt i ljudska i industrijska aktivnost urbanih područja su uzrokovali da gradovi zadržavaju višu temperaturu nego okolina. Navedeni materijali i konstrukcije upijaju toplotu, a zatim dugotrajno zagrevaju vazduh.
Vazduh na gradskom toplotnom ostrvu u ekstremnim slučajevima može biti veći i do 11 stepeni u odnosu na ruralna područija grada.
U Beogradu je taj odnos u proseku dva stepena dok Novi Sad pokazuje veći efekat toplotnih ostrva i razlike između centra i periferije su u proseku četiri stepena, a razlog tome je gušća urbana sredina.
