Gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji iz matematike nije stekao funkcionalna znanja niti može da ih primeni u svakodnevnim životnim situacijama, a svaki treći ne razume pročitano i ne dobacuje do elementarnog nivoa naučne pismenosti – pokazuju novi rezultati Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća PISA (Programme for International Student Assessment) na osnovu prošlogodišnjeg testiranja učenika.
Ovim istraživanjem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ne proverava se da li su đaci nabubali i umeju doslovce da ponove školske lekcije, nego da li su i u kojoj meri funkcionalno pismeni u tri osnovna domena: matematici, čitanju i nauci. Do sada je realizovano osam trogodišnjih ciklusa ispitivanja, a Srbija je učestvovala šest puta: 2003, 2006, 2009, 2012, 2018. i 2022. godine (nije učestvovala 2000. i 2015. godine).
Od prvog učešća Srbije do danas prošlo je dve decenije. Za to vreme, uprkos reformskim poduhvatima i isticanju obrazovanja među prioritete države, postignuća naših učenika na PISA testovima tavore na gotovo istom nivou − ispod međunarodnog proseka.
Najodgovorniji za ovdašnje obrazovanje već poslovično ističu da je potrebno najmanje dva istraživačka ciklusa da bi se video pomak nabolje. Iza nas su, takoreći, tri puta po dva ciklusa s obiljem podataka koji kreatorima obrazovnih politika služe prilikom donošenja strateških odluka u obrazovanju – i značajnije ne napredujemo.
– Stalno dobijamo istu sliku o našem obrazovnom sistemu: da su postignuća značajno ispod međunarodnog proseka. Ona su uglavnom na drugom nivou koji opisuje znanja koja učenici pokazuju kao dominantno reproduktivna i prema kojima su đaci osposobljeni za elementarno zaključivanje na osnovu eksplicitno datih podataka u relativno jednostavnim situacijama. To ne opisuje koliko učenici mogu, mogli bi mnogo više, nego opisuje zahteve koje naš obrazovni sistem postavlja pred njih. Ambicija našeg sistema je manje-više na nivou reprodukcije, ne onoga što bi bile finije strategije rada kao što su argumentovanje, analitičko, kauzalno, kritičko, hipotetičko mišljenje – prema čemu u stvari treba da usmerimo učenike. Zaista nije lako napraviti vidljiv pomak. Ali prošlo je previše vremena, što znači da se nismo ni trudili, da su sve reforme bile kozmetika, a u suštinskoj dimenziji nisu napravile nikakvu promenu – sumira prof. dr Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta, koja je u prvih pet ciklusa PISA istraživanja u kojima je učestvovala Srbija bila naš nacionalni koordinator ove studije.
PISA 2022. smatra se i prvom obimnom studijom koja pokazuje kako je i koliko pandemija kovida 19 uticala na obrazovanje i postignuća učenika širom sveta. Ako pogledamo rezultate iz matematike, koja je ovoga puta bila u fokusu istraživanja, đaci iz čak osam država na ovom testu postigli su drastično lošije rezultate, 25–69 poena manje nego u prethodnoj studiji sprovedenoj 2018. godine. Primera radi, uspeh učenika značajno je pao i u vodećim obrazovnim sistema: u Finskoj 30 poena manje iz čitanja, 23 poena manje iz matematike i 11 poena manje u nauci, ili u Estoniji, gde je takođe skor u sva tri domena sada niži: 13 poena iz matematike, 12 iz čitanja i četiri iz nauke.
U Srbiji prosečno postignuće učenika na skali matematičke i čitalačke pismenosti prema rezultatima PISA 2022. iznosi 440 poena, a iz naučne 447 poena. U poređenju s učinkom iz prethodnog ciklusa 2018. godine to je pomak nabolje u nauci za osam poena, poboljšanje u čitanju za jedan bod, a u matematici osam poena niži skor.
– Promena se desila na višim nivoima postignuća, tamo gde se nalaze ove finije strategije rada, i kad izmaknete školu, kao što se izmakla u vreme pandemije, onda naravno nastradaju postignuća na najvišem nivou koja su osetljiva na podršku škole. I kod nas se to desilo, ali se ne oseća toliko, pošto ni u prethodnim ciklusima nismo imali veliki broj učenika na visokim nivoima postignuća. A to što su nam podaci o postignućima na istom nivou kao 2018. i jeste i nije za pohvalu. U neregularnim uslovima pandemije mogli su i više da se uruše, ali nisu. Međutim, za razliku od drugih sistema koji su više pali, naš nije zbog toga što, da iskreno kažemo, škola nije bitna. Išli ili ne išli u školu, naši đaci imaju manje-više ista postignuća. To ne znači da škole ne rade, nego da školstvo ne radi na životno važnim kompetencijama iako one stoje u svim našim strateškim dokumentima. I to nije u vezi sa decom, nastavnicima, školama, nego sa sistemom, nastavnim programima, obrazovnim standardima, udžbenicima, svime što kreira nastavni proces − razjasnila je prof. Pavlović Babić.
U odnosu na prosečan uspeh vršnjaka iz zemalja OECD kompetencije učenika iz Srbije sada su niže za 32 poena iz matematike, 36 iz čitanja i 38 iz nauke. Najuspešniji bili su đaci iz Singapura, koji su u proseku ostvarili 575 poena iz matematike, 543 iz čitalačke pismenosti i 561 u nauci. Poređenje ovih postignuća pokazuje kao i u prethodnim ciklusima da po funkcionalnom znanju naši đaci godinu i po dana školovanja kaskaju za vršnjacima iz zemalja OECD, a oni za Singapurom zaostaju od tri do pet godina školovanja. Znači, naši učenici za najboljima na PISA testu kasne i do šest i po godina školovanja.
− Skala učeničkih postignuća podeljena je na šest nivoa. Najuspešniji đaci dostižu peti i šesti nivo, Singapurci su u tim visinama. Nivo dva je bazična pismenost, a ispod nivoa dva je čak 43 odsto naših učenika koji ne mogu da ostvare elementarna znanja matematike, što je gotovo svaki drugi đak i to treba da nas brine. Na nivou pet i šest iz matematike imamo četiri posto učenika, dok je prosek OECD devet procenata. Iz razumevanja pročitanog, 36 odsto, to jest svaki treći učenik u Srbiji, funkcionalno je nepismen, a ako u ovome nisu dobri neće biti ni u drugim naukama ni u životu. Naši rezultati su takvi da se u suštini iz ciklusa u ciklus ponavljaju, negde smo dobili, negde izgubili poene koji nisu statistički značajni. Od 2003. godine, kada smo imali jako nizak skor u čitanju, primetan skok nabolje dogodio se 2009. godine, ali ono što smo od tada ostvarili do danas nije se baš mnogo promenilo u sva tri domena – objasnila je dr Gordana Čaprić, zamenik direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i aktuelni nacionalni koordinator PISA istraživanja u Srbiji.
U okviru studije PISA 2022. u Srbiji je 6.413 đaka iz 183 škole rešavalo testove kojima se proverava funkcionalno znanje, a osim toga đaci i nastavnici popunjavali su i upitnike na osnovu kojih se prikupljaju podaci o različitim faktorima koji mogu da utiču na uspeh učenika kao što su: uslovi za boravak i rad, bezbednost, kvalitet nastave i profesorskog kadra u školi, materijalni i obrazovni resursi porodice, motivacija… Kao podatke koji donekle mogu da pomognu da se razumeju postignuća naših učenika iz zvaničnog PISA izveštaja dr Čaprić izdvaja da polovina učenika u Srbiji kaže da nastavnik nastavlja da objašnjava dok đaci ne shvate gradivo, dok druga polovina tvrdi da nastavnik pretrči preko gradiva. Dok u zemljama OECD 72 odsto učenika potvrđuje da im nastavnik pomaže u učenju, kod nas je taj procenat 59 odsto. Takođe, 34 odsto naših đaka navodi da im pažnju odvlači korišćenje digitalnih resursa.
– Podaci o izostajanju s nastave pokazuju da naši đaci prednjače u kašnjenju, 56 odsto učenika u Srbiji kasni na čas (OECD: 45 odsto) i u izostajanju sa nekih časova – 30 odsto (OECD: 22 odsto), dok smo ispod proseka kada je reč o izostajanju iz škole ceo dan – 16 odsto (OECD: 20 odsto). To znači da se naša deca u stvari strateški ne pojavljuju na nekim časovima, nije da su bolesni i da roditelji opravdavaju, nego izbegavaju određene časove. Alarmantno je i što 40 odsto naših učenika ne sluša šta nastavnik govori na času i to treba da nas pokrene da razmišljamo zašto se to dešava − ističe Čaprićeva.
I sada, ali i u ranijim PISA ciklusima, pokazalo se da većina učenika u Srbiji voli da ide u školu, da je škola mesto gde se osećaju dobro i taj odnos mladih i osećanje pripadnosti školi, kako kaže prof. Pavlović Babić, jeste fini kapital koji kod nas i dalje može da se unapređuje i trebalo bi da se proširuje i na nastavnike i na ceo nastavni ambijent. Prema rezultatima PISA 2022, čak 84 odsto naših učenika oseća da pripada svojoj školi, što je bolji skor od proseka OECD (75 odsto), ali i više nego 2018. godine, kada se ovako izjasnilo 76 odsto učenika Srbiji. Oko 87 odsto naših đaka zadovoljno je svojim životom.
Značajan je podatak da se 95 odsto naših petnaestogodišnjaka oseća bezbedno u učionici, a 94 odsto na drugim mestima u školi. Nešto manje, 91 odsto, oseća se bezbedno na putu do škole. Sad treba imati u vidu da je istraživanje PISA 2022. rađeno od 8. marta do 18. aprila, da su posle toga počele masovne dojave o navodno postavljenim bombama u školama, a da je narednu školsku 2022/23. godinu obeležila eskalacija najdrastičnijeg vršnjačkog nasilja do neslućenih razmera – da je dete 3. maja 2023. streljalo decu u osnovnoj školi u Beogradu i pritom ubilo devet osnovaca i čuvara škole.
– Pitanje je kakvi bi odgovori bili sada. Kada gledamo ove velike procente izgleda kao da možemo da kažemo da je to odlično, ali suštinski je bitno i pet posto onih koji se ne osećaju bezbedno u učionici. Isto tako, moramo voditi računa i o 13 odsto učenika koji su rekli da se osećaju usamljeni ili kao autsajderi u školi – ističe Čaprićeva.
Počev od ciklusa PISA 2025. godine, koji je u pripremi, najavljuje Čaprićeva, ova studija će se sprovoditi na svake četiri godine. Osim osnovne tri kognitivne oblasti uvek se ispituje i neki inovativni domen, u predstojećem istraživanju to će biti učenje u digitalnom okruženju. Prošle godine inovativni domen je bilo kreativno mišljenje, a rezultati iz tog domena biće dostupni na proleće 2024.
