Gradonosna kataklizma prošle subote „počistila” biljni svet u petnaestak sela na području Valjeva, Osečine i Mionice
Valjevo – Meštanima nekih sela u valjevskom kraju ni za Spasovdan kada je udario grad nije bilo spasa, ali, to je, izgleda, bio samo uvod u pravu apokalipsu koja je nastupila prošle subote po podne… Ledene kugle veličine od ping-pong do teniske loptice su u roku od pola sata opustošile petnaestak sela na području Valjeva, Osečine i Mionice. Opustošile, ne u smislu da su uništile letinu, što je uobičajena i gotovo redovna pojava kada pada grad, uslovno rečeno, normalne veličine… Ne, ovaj put grad nije bio normalne veličine i nije samo potamanio useve, već je porazbijao crep na kućama, stajama i pomoćnim objektima, demolirao automobile, pobio živinu koja nije sklonjena na vreme, naneo štetu putnoj infrastrukturi. Štetu već danima sabiraju meštani mioničkih sela Komanice, Rakari, Berkovac, Popadić, Struganik, Gornji Lajkovac, Paštrić, Planinica, sela Mionica, zatim meštani valjevskih sela Miličinica, Osladić, Oglađenovac, te sela koja pripadaju opštini Osečina – Tuđin, Sirdija, Plužac, selo Osečina…
Prizor posle ovog nevremena bio je ravan apokalipsi, svi zasadi su toliko uništeni, da mogu samo da budu iskrčeni, procenjuje Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo.
– U šljivicima nije ostao nijedan list, a kamoli plod na grani. Što je najgore, krupan grad je toliko oštetio grane, da su stabla osuđena da se osuše. Maline i kupine moći će donekle da se oporave, ali tek za dve godine. Do tada, roda neće biti – tvrdi Milinković.
Svedoče neki meštani pogođenih sela da udare ledenih kugli na pojedinim mestima nisu izdržale ni protivgradne mreže namenjene upravo za zaštitu poljoprivrednih kultura. Kažu da za one plodove na voćkama koji nisu oboreni već oštećeni, samo je pitanje vremena kada će ih napasti bolesti i tu će biti kraj… Nije mali broj voćnjaka na kojima je šteta stopostotna.
Šteta u voćnim zasadima je dugoročna i veliko je pitanje da li će uopšte oni moći da se oporave, smatra Jovan Milinković. I dodaje da, bez obzira na to što se izvode zaštitni tretmani, najbolje bi bilo da se stabla oštećena od grada povade i zamene. On procenjuje da će ova muka možda naterati neke voćare da smanje površine pod zasadima, ali da ih bolje štite, a najbolji način za to, uprkos svemu, jesu protivgradne mreže. Trebalo bi razmišljati o takvim rešenjima, bez obzira na to što bi se u valjevskom kraju pretežno štitila najrasprostranjenija voćka, šljiva, koja nije tako profitabilna kao, na primer, borovnice ili neke druge voćne vrste, navodi ovaj stručnjak.
Ispaljeno 230 protivgradnih raketa
U subotu, kada je postalo jasno da se približava nevreme, sa automatskih lansirnih stanica Radarskog centra Valjevo ispaljeno je oko 230 protivgradnih raketa. Problem je, međutim, što u Republici Srpskoj, odakle uglavnom dolaze gradonosni oblaci u valjevski kraj, nema protivgradne zaštite da bi se još na tom području sprečilo formiranje oblaka koji donose nevreme, konstatuje Jovan Milinković. Nikako ne bi trebalo dozvoliti da se formira tako krupan grad kakav je pao prošle subote u valjevskom kraju, poručuje naš sagovornik.
