Berba jabuka u belocrkvanskom kraju završena je na 90 posto površina. Zbog ekstermnih temperatura prinosi su manji od 30 do 50 posto, a izostao je i kvalitet. Cene jabuke su na nivou prošlogodišnjih, ali su inputi poskupeli. Sa svim problemima najteže se bore mali voćari, kojih u belocrkvanskom kraju, nekada poznatom po proizvodnji jabuka, više skoro da nema.
Iako je trebala da bude u punom jeku, berba jabuka u belocrkvanskom ataru skoro je zavrešena. Iza proizvođača izuzetno teška sezona, prvoklasne jabuke ima u jako malim količinama, i to na onim parcelama koje imaju mreže i sisteme navodnjavanja iako ni to nije u npotpunosti sačuvalo jabuku od ekstremnih temperatura.
„Manji su prinosi nego prošle godine, imamao taj problem kvaliteta , došla je jabuka krajem avgusta praktično u parametrima za hladbnjaču to se poogotovo odnosi na ajdared koji u to vreme zbog visokih temperatura i male razlike između noćnih i dnevnih temperatura nema dobru boju, kad je dobio boju on je već praktično sazreo i to je strašan problem“, kaže Dejan Pantelić, zaštitar.
Najviše su stradali mali proizvođači, koji bez savremene tehnologije mogu da proizvedu samo industrijsku jabuku, čija cena je ove godine oko 20 dinara. U belocrkvanskoj opštini 50 posto malih voćnjaka je već izvađeno. Pred istom dilemom je nakon ove sezone i Dejan Dubovac iz Crvene Crkve koji se već 30 godina bavi proizvodnjom jabuke.
„Nismo imali niti roda, niti kvaliteta, niti smo imali šta da beremo, nešto jako malo“, navodi Dejan Dubovac. Dodaje: „Mi smo za ovu godinu, da ne kažem da smo u minusu, ali teško da smo u plusu… prekretnica tačno, ne znam šta ću da radim. Žao mi je, emotivno sam vezan za ovaj voćnjak ovde, to je još moj pokojni otac postravio. Žao mi je da ga diram, teško mi pada sama pomisao da krčim, da vadim, ali kako stvari stoje finansijski ne mogu da izdržim“.
Iako je proizvodni proces skuplji nego prošle godine – zbog viših cena goriva i pesticida, cena jabuke je ista i kreće se oko 40 dinara za prvu klasu. I dalje stoji problem sa tržištem jer je rusko zatvoreno, a alternativna poput Saudijske rabije, Egipta, Kine još uvek nisu u potpunosti razrađena, a i za ta tržišta potrebno je menjati i sortiment, što iziskuje ogromna ulaganja.
