Austrija će izgubiti sve svoje glečere za 40 do 45 godina, upozorili su danas njeni stručnjaci, u osvrtu na to da su se dva njena glečera prošle godine smanjila za više od 100 metara.
U svetu vlada zabrinutost oko uticaja klimatskog zagrevanja na glečere planete i u poslednjem godišnjem izveštaju Austrijskog alpskog kluba (OAV) ukazuje se na spektakularno povlačenje austrijskih glečera tokom poslednjih sedam godina.
Studija pokazuje da su se 93 austrijska glečera koje organizacija prati povukla u proseku za 23,9 metara prošle godine, što je treće najveće topljenje glečera od početka merenja 1891. godine.
Najgora godina po pitanju topljenja glečera u Austriji bila je 2022. godina sa prosečnim povlačenjem leda za 28,7 metara.
„Zbog ekstremnog zagrevanja Alpa glečeri bi mogli takoreći da nestanu za 45 godina“, upoziro je Aplski klub koji smatra da su mere za zaštitu klime preduzete prekasno.
„Za 40 do 45 godina takoreći cela Austrija će biti bez glečera“ rekao je danas novinarima Andreas Kelerer-Pirklbauer, šef službe za merenje glečera u Alpskom klubu.
U 2017. godini austrijski glečeri su se u proseku istopili za 25,2 metra, što je drugo najveće registrovano topljenje, prema Alpskom klubu.
A prošle godine dva glečera zemlje su se smanjila za više od 100 metara, glečer Pasterze izgubio je 203,5 metara i Reternbahferner 127 metara.
Gerhard Lib, kolider službe Kluba za merenje glečera rekao je da austrijski glečeri ne mogu više biti spaseni i da je njihov nestanak narednih decenija „nezaustavljiv“, prenosi agencija AP.
Proces formiranja rezervi snega na gornjim vrhovima glečera tako da mogu da se stabilizuju traje decenijama i „vreme je isteklo“, rekao je on. ;
„To znači da ništa više ne može da se uradi“, dodao je.
Moguće je da malo nešto glečera ostane u senovitim lokacijama, kod Glokner glečera na severoistočnoj strani, i nekim delovima doline Etctal, ali zapravo će Austrija uglavnom ostati bez glečera, smatraju stručnjaci.
Stručnjaci koji rade u geografskom institutu Univerziteta u Gracu rekli su da to što i dalje postoje glečeri u zemlji u potpunosti zbog rezervi iz prošlosti.
OAV poziva na bolju zaštitu glečera ističuči da je biodiverzitet alpskih oblasti stalno podvrgnut stresu zbog izgradnji novih ski liftova i koncentracije skijaških centara.
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji veliki glečeri na planeti svi beleže topljenje bez presedana od početka merenja tokom 1950-ih godina, a situacija je „ekstremna“ u zapadnom delu Severne Amerike i u Evropi.
