Svetska banka je napravila projekciju da će se kao posledica antimikrobne rezistencije stočarska proizvodnja smanjiti za 11 odsto u zemljama u razvoju.
Dobijeni rezultati u Srbiji jasno pokazuju visoke nivoe rezistencije među izolovanim bakterijskim sojevima, upravo prema najčešće korišćenim antibioticima u veterinarskoj medicini. Ovi rezultati otkrivaju ozbiljan problem rezistencije prema kritično važnim antibioticima, koji se koriste u humanoj medicini, prenosi „Agroklub”.
Kada životinje razviju antimikrobnu rezistenciju, antibiotici mogu postati manje efikasni u njihovom lečenju. Ovo može dovesti do produženog trajanja bolesti, povećanog rizika od komplikacija, povećane smrtnosti, smanjene dobrobiti i produktivnosti životinja, ali i ograničava mogućnost za lečenje zaraznih bolesti.
– Značajno je istaći da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto. Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima. Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti opcije lečenja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost – istakla je rukovodilac PROMIS „InfoBomat” prof. dr Zorana Kovačević za ovaj portal.
Kako se navodi, izveštaj SZO iz marta 2023., a na osnovu istraživanja objavljenog u eminentnom naučnom časopisu „Lancent”, ukazuju na činjenicu da je u 2019. godini 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje bilo direktno izazvano rezistencijom bakterija na antibiotike, dok je blizu pet miliona smrtnih slučajeva povezano sa ovom globalnom pretnjom javnom zdravlju. Slična situacija je i u našem regionu, što je jedan od zaključaka 2. Međunarodne konferencije „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicini – trenutno stanje i perspektive”, piše ovaj portal.
Do 2030. upotreba antibiotika u veterini mora biti smanjena za 50 odsto, a u humanoj medicini za 60. Problem savremenog društva ogleda se u tome što se najveća količina antibiotika koristi za životinje namenjene upravo za ishranu ljudi. U ovu grupu životinja spadaju živina, goveda i svinje, međutim, oni se primenjuju i u procesu lečenja kućnih ljubimaca. Posledično, te grupe životinja su najviše pogođene rezistencijom.
Pored zdravstvenog, zabrinjava i ekonomski aspekt koji antimikrobna rezistencija predstavlja za društvo. Bez efkasnih antibiotika i proizvodnja hrane u svetu će opasti. Tako je Svetska banka napravila projekciju da će se kao posledica antimikrobne rezistencije stočarska proizvodnja smanjiti za 11 odsto u zemljama u razvoju. Ove bakterije mogu se pronaći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su meso, mleko i jaja, a kroz lanac ishrane se mogu preneti i na ljude. Konzumiranje hrane koja sadrži rezistentne bakterije može dovesti do kolonizacije tih bakterija u crevima ljudi – zaključuje Kovačevićeva i dodaje da na žalost, ovo znači i da su rezistentne bakterije prisutne u digestivnom traktu i mogu se prenositi na druge ljude, što opet može dovesti do širenja rezistentnih bakterija kroz populaciju.
