Šest meseci nakon što je postao izvršni direktor kompanije Shell, Vael Savan (Wael Sawan) je tiho okončao najveći korporativni ekološki plan na svetu – set mera koje su za cilj imale smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Na celodnevnom događaju za investitore u junu, Savan je izložio ažuriranu strategiju za evropsku naftnu kompaniju koja je uključivala smanjenje troškova i udvostručavanje pokretača profita poput proizvodnje nafte i gasa. Isto tako važno je bilo i ono što je izostavio – svako pominjanje prethodne obaveze kompanije da potroši do 100 miliona dolara godišnje na sistem takozvanih karbonskih kredita, kao deo obećanja kompanije da će značajno smanjiti svoje emisije CO2 do 2050. godine.
Ciljevi za ovaj program su povučeni, potvrdila je kompanija, zajedno sa planom da se do kraja decenije prikupi 120 miliona kredita za ugljenik godišnje od projekata koji izdvajaju ugljenik preko drveća, trave ili drugih prirodnih resursa. To bi oko 10 odsto ukupnih emisija kompanije posledično kompenzovalo.
Od tada, Shell nije objavio nikakve nove smernice o ispunjenju klimatskih obaveza.
Napuštanje prvobitnog ekološkog plana odražava i Savanovu obnovljenu posvećenost biznisu sa naftom i gasom koji generiše većinu Shellovog profita, kao i priznanje da su prethodni ciljevi jednostavno bili nedostižni.
Tokom protekle dve godine, Shell je potrošio 95 miliona dolara, manje od polovine svog početnog budžeta, za izgradnju ili ulaganje u portfelj inovativnih projekata, od zapadne Afrike, preko brazilskog Amazona do australijskih poljoprivrednih površina. Oni su generisali malo profita, a Shell se borio da pronađe projekte koji ispunjavaju njegove standarde kvaliteta.
To je nova osuđujuća činjenica za kompenzacije, odnosno karbonske kredite – kontroverzno „klimatsko rešenje“ za većinu velikih kompanija, kojima one praktično kupuju pravo za eksploataciju ugljenika. Bloomberg New Energy Finance procenjuje da bi ovo dobrovoljno tržište ugljenika, koje danas iznosi oko dve milijarde dolara, moglo da poraste do 950 milijardi dolara do 2037. godine.
Do sada je veliki deo kritika bio fokusiran na kvalitet. Međutim, mnoga istraživanja otkrila su da većina ovakvih “kompenzacijskih” ekoloških projekata ne donosi obećane koristi.
