Ni vampiri ni legende ne umiru

On je odrastao u pariskom sirotištu kao dete nepoznatih roditelja u vreme vladavine Luja XVI i nazvan je Klod Pinoš. U vreme Francuske revolucije gledao je kao momčić u masi kako je glava Marije Antoanete odsečena giljotinom i tada je prvi put okusio ljudsku krv, postao vampir i zamrzeo revolucije.

Ukrao je kraljičinu glavu, otisnuo se u svet gde se istrajno borio protiv svake revolucije da bi se nekih 200 godina kasnije skrasio u Čileu i od Pinoša postao Pinoče – beskrupulozni general što je vojnim udarom s vlasti skinuo demokratski izabranog marksističkog predsednika Salvadora Aljendea i krenuo u krvavi pohod protiv svih svojih zemljaka koje je smatrao komunistima.

Ovaj vampirski generalisimus Pinoče, što sisajući krv obezbeđuje sebi večan život (Pinoče i jeste dugo živeo i umro je u 91. godini), glavni je junak crno-belog komično gorkog horor filma „Grof” („El konde”) nagrađivanog čileanskog reditelja Pabla Laraina („Toni Montero”, „Klub”, „No”, „Ema”, „Neruda”, „Džeki”, „Spenser”), nastalog u Larainovoj koprodukciji sa „Netfliksom”. Reč je o filmu neobičnih ideja, o priči u kojoj je zamišljen čitav paralelni univerzum nedavne istorije Čilea i višedecenijskog fašističkog lidera ove zemlje. Ostareli, ali još uvek krepak Pinoče živi skriven u razrušenoj vili u hladnim predelima južnog kontinenta i hrani svoj neutoljeni apetit za zlom (jedna od ambicija mu je i da satre Haški tribunal) održavajući tako svoje postojanje. Kako više ne može da podnese da ga svet pamti kao lopova (to što je pobio na desetine hiljada ljudi nije mu uopšte važno, „to su ionako komunisti”), povremeno mu pada na pamet da prestane da pije krv i tako se odrekne privilegije večnog života, ali ipak pronalazi novu inspiraciju da nastavi da živi i to životom kontrarevolucionarne strasti kroz neočekivanu vezu. I tako se Larain poigrava sa idejom da Pinočea oslika kao biće iz noćnih mora koje ne prestaje da kruži kroz istoriju. Vampiri ne umiru, ne nestaju, kao što ne nestaju ni zločini i krađe diktatora koji se nikada nije suočio sa pravom pravdom i osudom. Iako priča filma „Grof” (kao grof Drakula) na trenutke ne ide nigde, Larainu, kroz upotrebu satire i političke farse, polazi za rukom da oslika brutalnost nekažnjivosti Augusta Pinočea i figura po zlu sličnih njemu…

„Grof”, ostvarenje neobičnih ideja

Osim De Anđelisovog „Komandanta”, Larainovog „Grofa” i treći prikazani takmičarski film „Ferari”, slavnog američkog reditelja Majkla Mana, vezan je za istinitu istorijsku ličnost – u ovom slučaju za Enca Ferarija, italijanskog trkačkog vozača i proizvođača automobila. Ferarija u filmu igra Adam Drajver, a njegovu suprugu Lauru, Penelope Kruz. Man u svom poznatom rediteljskom maniru slika i svet spektakla Formule jedan, lične i porodične lomove glavnog junaka, poslovna posrnuća, tragedije, ali i svu strast „Ferarijevih” vozača za pobedom na istorijskoj trci „Hiljadu milja” širom Italije. Dakle, film ima sve što je potrebno i neophodno za uspeh u bioskopima i moguće nominacije za Oskara…

„Dogmen”, film o patnji 

Francuski reditelj i producent Lik Beson posle izvesne pauze vraća se rediteljskom poduhvatu sa filmom „Dogmen”, neočekivanoj priči o detetu kojem život nanosi samo modrice, a on spas pronalazi u ljubavi svojih pasa. Besonu je za početnu ideju poslužila izreka Alfonsa de Lamartina: „Kad je čovek u nevolji, bog mu šalje psa”, koju je razradio stvorivši dugometražni film o patnji, sa komplikovanim i složenim glavnim likom kojeg tumači Kejleb Landri Džons. Patnja i bol u filmu su opipljivo prisutni, ali je i više nego značajno dostojanstvo s kojim se glavni junak sa tim nosi…

Večeras je na glavnom takmičarskom meniju još jedan film epohe – danski „Obećana zemlja” („Bastarden”) Nikolaja Arcela, sa Madsom Mikelsenom u ulozi bivšeg oficira koji je svoj san o oplodnjavanju i naseljavanju nepristupačnog Jutlanda (radnja je smeštena u 17. vek) dosanjao plativši veliku cenu. Niz biografskih filmova i filmova epohe nastaviće se i sutra, kada se prikazuje film „Maestro” holivudskog glumca i reditelja Bredlija Kupera, a tiče se života i stvaralaštva američkog kompozitora Leonarda Bernštajna i njegove supruge Felisije Montalegre…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!