Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema razumevanja za zahtev prosvetnih radnika da im se značajnije povećaju plate, ali je gostujući na TV Pink ukazao da su nastavnici pod pritiskom i izneo primedbu na to što učenici više ne pozdravljaju nastavnike ustajanjem kada uđu u učionicu.
Iako predsednik tvrdi da „niko ne ustaje nastavnicima u školi, jer su svi pametniji od nastavnika“ mini istraživanje koje je sproveo Danas pokazuje da je u našim školama praksa različita i da se naročito u mlađim razredima zadržalo pravilo da se učitelj na počeku radnog dana, kao i odrasle osobe koje uđu tokom časa u učionicu, pozdrave tako što đaci ustanu.
Učiteljice Suzana Mijušković i Mirjana Mrkonjić su saglasne da od samih učitelja i nastavnika zavisi da li će deca na ovaj način iskazati poštovanje prema starijima, jer se ova navika, kako kažu, uči od prvog razreda.
Mijušković kaže da je njeni učenici na ovaj način pozdrave samo na početku prvog časa, a pošto je ceo dan sa njima na ostalim časovima ne ustaju.
– Ali uvek ustanu kada neko odrasli uđe u učionicu, makar to bio i roditelj koji je došao nešto da donese svom detetu. To pravilo nikad nije bilo u nekim školskim dokumentima već se zadržalo kao tradicija. Po meni je to znak poštovanja – kaže Mijušković.
Njena koleginica Mirjana Mrkonjić takođe svoje učenike uči da ustanu kada neko od odraslih ulazi u učionicu, ali nikada nije tražila da na ovaj način i nju dočekaju.
– Ne mislim da je to znak poštovanja ili nepoštovanja. Mnogo veći problem u školama je odnos učenika prema prosvetnim radnicima koji potiče iz kuće, jer deca posmatraju kako se roditelji ophode prema učiteljima. Procedure za kažnjavanje učenika zbog lošeg ponašanja su komplikovane i to je jedan od glavnih problema – smatra Mrkonjić.
Direktorka OŠ „Olga Petrov“ Merica Buj Bjelogrlić kaže da se u toj osmoletki zadržala praksa da deca ustanu kada nastavnik uđe u učionicu i da se toga pridržavaju i mlađi i stariji osnovci.
S druge strane, u više škola navode da se ovakav način pozdravljanja nije izgubio sam od sebe i zato što su deca rešila da ne poštuju svoje nastavnike, već je to posledica kabinetske nastave.
– Učenici ulaze sa mnom u učionicu jer je tokom odmora zaključana, ali ako su već unutra ne ustaju. Kada uđem oni odmah sednu na svoja mesta. Javljaju se na hodniku ili kad uđu u učionicu ako sam ja već tu. Ne očekujem da ustanu, nisu ni u vojsci, niti u školi iz prošlosti gde dobiješ prutom…. Nemam ništa protiv ustajanja ako tetkica dođe usred časa i donese neko obaveštenje. Oni ustanu da je pozdrave. Tako im je rečeno i to rade. Kad bih insistirala, ustajali bi i meni, ali ne verujem da se tako gradi autoritet i poštovanje. Nije mi bitno da li su ustali. Nasmeju se, kažu: „Hello“, izvade knjige i to je to. To vam je kao sa pocepanim farmerkama. Meni to uopšte ne smeta, kao ni zelena kosa, dugi nokti i slično. Dok su deca lepo vaspitana i rade nemam nikakvih zamerki – kaže Ana Dimitrijević, profesorka engleskog jezika u Devetoj gimnaziji u Beogradu, koja povodom Vučićevog komentara primećuje da ni predsednik ne poštuje svoje saradnike i da ih vređa pred kamerama da pokaže svoju moć.
Iako u našoj zemlji pravilnici o ponašanju u školi ne propisuju obavezu da đaci ustaju kada nastavnik uđe u učionicu u nekim obrazovnim ustanovama u susednim državama postoji odredba u pravilnicima o kućnom redu da „ulazak i izlazak nastavnika i drugih odraslih lica u učionicu učenici pozdravljaju ustajanjem, bez pozdrava rečima“, a izuzetak od ovog pravila je kada đaci rade pismene zadatke, laboratorijske ili eksperimentalne vežbe.
Psihološkinja Marina Videnović kaže da je međusobno poštovanje i uvažavanje komplikovan psihološki odnos koji se gradi i ne bazira se samo na spoljašnjim znacima kao što je ustajanje učenika kad nastavnik uđe u učionicu.
– Često čujemo komentare tipa „u naše vreme smo poštovali nastavnike jer su bili strogi“. A zapravo ih nismo poštovali nego smo se nekih plašili, što su dve različite stvari. Neshvatanjem šta je zaista poštovanje i kakav je odnos međusobnog uvažavanja, zadržavamo se na nečemu što je spoljašnja forma, a mi treba da otvorimo odnose između učenika i nastavnika i nastavnika i roditelja. Oni treba da budu drugačiji, a za to je potrebno vreme i uspostavljanje drugačije komunikacije. Mi možemo decu da nateramo da ustaju kada nastavnici ulaze u učionicu ali to ne znači da će ih više poštovati – ističe Marina Videnović.
Ona dodaje da je ovaj gest više imao funkciju da đaci obrate pažnju da je čas počeo, da prestanu da razgovaraju i da se umire i fokusiraju na rad nego što je izraz poštovanja.
Psihološkinja Branka Tišma navodi da ustajanje jeste najjednostavniji i najekonomičniji način pozdravljanja, ali napominje da postoje i drugačiji načini za iskazivanje poštovanja prema nastavniku. Ona dodaje da se ovakav način pozdravljanja zadržao u mlađim razedima osnovne škole, a da se, kako deca rastu na tome manje insisitira, kao i da sve zavisi od nastavnika.
– Kada sam ulazila u učionice i videla da deca nešto rade često sam imala običaj da kažem: „Nemojte ustajati“, a neki put ih pustim da ustanu jer treba da vežbaju socijalne veštine. A to jeste jedna od socijalnih veština da primetite da je neko ušao, da mu date do znanja da ste ga videli i da ga pozdravite. Tako da ustajanje nije loše jer ima više aspekata. Ali se slažem da ako učenici ne ustanu to ne mora da bude znak da ne poštuju nastavnika – kaže Tišma.
