Festivali su značajni za decentralizaciju kulture, što potvrđuju „Bašta fest”, „Kikinda šort”, pozorišni festival „Bez prevoda” i festival savremene umetnosti „Video-park” u Užicu, smatra Ljiljana Rogač Mijatović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti.
Prema kalendaru događaja Turističke organizacije Srbije, tokom jula i avgusta u Srbiji se održava 46 muzičkih i 43 umetnička festivala. Leto je vreme za odmor, ali i doba godine kada ima najviše manifestacija, od onih gastronomskih do kulturnih. Letnji festivali imaju specifični karakter u odnosu na one koji se odvijaju tokom drugih meseci i godišnjih doba.
Ljiljana Rogač Mijatović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže da se festivali vezuju za slavlje i slavljenički duh, a letnji festivali naročito su poznati kao mesta zabave i jedinstvenog doživljaja. Uobičajena asocijacija na festivale su upravo letnji muzički festivali sa impresivnom listom izvođača, kao što su „Lollapalooza” u SAD, „Rock in Rio” u Brazilu, „Tomorrowland” u Belgiji ili Glastonberi festival u Velikoj Britaniji, koji masovno privlače posetioce širom sveta.
– Iako festivalizacija kulture kao fenomen savremenog sveta nosi negativan predznak, društvena uloga i sposobnost festivala da stvore iskustvo posetiocima nisu izgubili na važnosti u globalizovanom društvu. Pored muzičkih, uglavnom komercijalnih događaja na otvorenom, kulturni festivali imaju potencijal da doprinesu osećaju zajedničkog identiteta, kohezivnosti lokalne zajednice, mesta i pripadnosti – kaže naša sagovornica.
Festivali su prilika da se fokus sa kulturnih događaja u prestonici preusmeri na druge sredine. Čini se da kulturni život van Beograda cveta u vrelim danima. Ovih dana počinje „Nišvil”, sledi Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, nedavno je završen ARLEMM u Arilju, sve u svemu, utisak je da u letnjoj kulturnoj ponudi širom Srbije postoje sadržaji za sve afinitete i ukuse.
– Postoje festivali koji pokazuju svoj značaj za decentralizaciju kulture u Srbiji između „Egzita” i Guče. Takvi su na primer Bašta fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti i „Kikinda šort”, međunarodni festival kratke priče u bašti Narodne biblioteke „Jovan Popović” u Kikindi, kao i pozorišni festival „Bez prevoda” Narodnog pozorišta i festival savremene umetnosti „Video-park” Galerije „Reflektor” u Užicu.
Ove godine, festival ARLEMM u Arilju je imao 10.000 posetilaca, što predstavlja značajnu cifru s obzirom na to da se ne bavi komercijalnom kulturom. Najposećenije je bilo otvaranje, kada je nastupio violinista Nemanja Radulović i „Dabl sens”, kao i na završnim festivalskim danima na koncertima na otvorenom, na ostrvu Uski vir. Publiku ne privlači samo besplatan ulaz, već i kvalitetan i raznovrstan program koji podrazumeva i izložbe, umetnički karavan, letnje škole, kreativne radionice i druge sadržaje. Dragutin Mladenović, osnivač festivala koji traje već šesnaest godina, kaže da je paralelno sa najkvalitetnijim obrazovnim programom u domenu umetnosti za najmlađe, razvijan izvođački program pre svega kroz koncerte klasične muzike, a kasnije i kroz duhovnu, džez, autorsku, bluz i takozvanu world muziku.
– Arilje je kroz festival ARLEMM postao „prestonica kulture” zapadne Srbije. Bez podrške Ministarstva kulture, Opštine Arilje i biblioteke „Dobrilo Nenadić” ne bismo mogli da nosimo tu ulogu. Recept za uspeh festivala je dobra ideja, zdrava sredina i strpljenje. Ako želite da izgradite jedinstven identitet festivala, onda ne sme biti „prepisivanja” ili „kopiranja” istih ili sličnih. Kao što su važni odnosi sa donatorima, prijateljima, partnerima, ministarstvima i sponzorima, tako je važno stalno negovati odnose sa publikom – ističe Mladenović i dodaje da ARLEMM postoji da bi služio i pomogao kulturni i turistički razvoj celog regiona.
Kulturni letnji festivali često su u funkciji „premošćavanja” između sezona u redovnom repertoaru ustanova kulture. Ljiljana Rogač Mijatović sugeriše da su kod nas u letnjem periodu, pored muzičkih festivala, možda najzastupljenije mešovite kulturno-umetničke manifestacije u formatu „kulturnog leta” koje se vezuju za deo grada, regiona ili samo mesto (Bojčinsko kulturno leto, Leto na Gardošu, Kulturno leto Kuršumlija). Kada ima toliko kulturnih događaja, logično se postavlja pitanje imaju li letnji festivali uticaj na trajnije oblikovanje kulturnih ukusa lokalne publike.
– Značaj kulturno-umetničkih letnjih festivala u oblikovanju kulturnih ukusa lokalne publike je očigledan, jer su prisutni različiti elementi susreta, dijaloga i razmene, u kojima postoji mogućnost za transformaciju postojećih kulturnih preferencija. Međutim, u praksi, i ovakvi festivali imaju češće efemeran nego trajan efekat na stečene kulturne navike lokalne publike.
S druge strane, Dragutin Mladenović kaže da broj posetilaca na ARLEMM-u najbolje odslikava sazrevanje stanovništva i okretanje kvalitetnoj muzici. Na početku je slika bila drugačija, a deca koja su nekada učestvovala na radionicama i načinila prve muzičke korake na ovom festivalu, danas su studenti umetničkih akademija. „Festival im je otvorio prozor u svet muzike i umetnosti za koji nisu ni znali da postoji”, dodaje.
Kulturne potrebe i ukusi se oblikuju tokom dugog perioda i podrazumevaju strateško usmerenje brojnih aktera u državi. Letnji festivali kulture, u svakom slučaju, predstavljaju važan segment u stvaranju interesovanja za kulturne sadržaje, a pojedini, zaista mogu dugoročno da doprinesu razvoju identiteta lokalne zajednice.
Od centra ka periferiji
Postoji snažan simbolički odnos između gradova i festivala, smatra Ljiljana Rogač Mijatović. Zapravo, topografija festivala, način na koji su povezani sa društvenim i prostornim okruženjem, kulturnim praksama i identitetima, ključ je za razumevanje tog odnosa i značaja festivala za kulturni život nekog grada, mesta ili lokalne zajednice. Iz perspektive kulturne politike, festivali kao programski instrumenti mogu biti u funkciji decentralizacije, odnosno širenja kulturnog života iz centra ka periferiji i težnje ka jednakosti u pogledu obezbeđivanja dostupnosti i pristupa kulturnim sadržajima.
