Sagovornici iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske za N1 otkrivaju koja su to deficitarna zanimanja i da li zemlje regiona uvoze radnu snagu u nedostatku kadra na domaćem tržištu rada.
Na pitanje zašto su zanati i dalje dobro plaćeni i veoma traženi Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika ističe da je to zato što „oni zlata vrede“ i objasnila je zbog čega.
„Pre svega jer živimo u uslovima kada je moguće da ljudi daleko više putuju, da su granice otvorenije i da mogu da se zaposle i u drugim zemljama i zato što te vrste zanimanja govore sve jezike. Za mnoga stručna zanimanja vama je potrebno da govorite neki jezik ili da imate neku licencu, ali imamo i ovakva zanimanja koja prosto imaju jedan standard i gde vi lako možete da se uklopite u tuđe tržište rada“, rekla je Jakobi u emisiji „Novi dan“.
Ona je objasnila da tamo gde su plate naravno najmanje, vi onda dobijate manjak radne snage. Prema njenim rečima zbog loših uslova rada, nemogućnost dobijanja slobodnog dana ili godišnjeg odmora, poslodavci su došli u situaciju da jednostavno niko neće da rade takvu vrstu poslova i onda dolaze ljudi iz inistranstva da bi preuzeli te poslove.
Na primer, kako navodi, u velikom broju hotela radi dosta ljudi iz inostranstva.
„Radna prava su ljudska prava i zaposleni koji dolaze iz inostranstva treba da imaju ista porava kao i radna snaga u Srbiji“, ističe Jakobi.
Suad Ećo iz Udruženje poslodavaca FBIH ističe da u Bosni i Hercegovini pre svega nedostaju stručna zanimanja.
„Imam problem u komunkaciji nezaposlenih osoba i poslodavaca.Taj trend će se sigurno nastaviti, naša je prognoza da će sigurno u narednih pet godina nedostajati 150. 000 radnika u BiH . Ili ćemo mi to uspeti da sredimo putem aktivnih mera zapošljavanja i reformom tržišta rada ili ćemo na neki način morati da liberalizujemo tržište i da ta radna mesta prepustimo nekim drugima kojima je BiH Zapad“, ističe Ećo.
Sunčica Brnardić iz Saveza samostalnih sindikata Hrvatske ističe da plate u ugostiteljstvu tokom sezone u Hrvatskoj variraju od 600-700 evra do 120-1300 evra, što naravno sve zavisi od uslova rada i poslodavca.
„Mislim da su plate još uvek niske, ono sa čim se susrećemo u Hrvatskoj, pored nedostaka radne snage, jeste da ne dolazi do poboljšanja uslova rada. Ako radite u Hrvatskoj ne možete da očekujete da će da se ispunjavaju osnovne zakonske norme, da će prekovremeni rad biti plaćen, da ćete imati slobodna dan ili odmor“, rekla je Brnardić.
Deficitarna zanimanja u regionu
Ećo ističe da kada su u pitanju deficitna zanimanja da je slična situacija u celom regionu.
„U glavnom nedostaju radnici kada je u pitanju građevinski sektor, proizvodni sektor. Imamo nedostatak radnika i u turizmu, čak nedostaju radnici i u IT sektoru. I takva je sitacija iz dva razloga – prvi je zato što obrazovanje ne prati tržište rada i zato što mladima nisu atraktiva mesta koja su u tom trenutku data na tržištu. Ako to ne može da se reši domaćom radnom snagom, onda treba da omogućimo poslodavcima da uvoze radnu snagu“, smatra Ećo.
