Poput Srbije i veći deo planete je ušao u vreli toplotni talas. Tako se rekordne tepemerature registruju od Mediterana do Kine. Planeta nikad nije bila toplija, stanje je alarmantno, ali naučnici kažu, da je usled klimatskih promena ovo sasvim očekivano.
Prosečna dnevna temperatura 17. jula na globalnom nivou iznosila je 17,11 stepeni celizijusa. Iako ova brojka deluje nisko kada se uporedi sa 37-38 u Srbiji, treba da imamo u vidu da je reč o proseku u koji se uvrštavaju i tipično hladnije oblasti u kojima je dosta hladnije ili Južna polulopta na kojoj je trenutno zima.
Sve je počelo u ponedeljak, 3. jula. srednja globalna temperatura u toku tog dana po prvi put od 1979. godine prekoračila je 17 stepeni, oborivši tako prethodno postavljeni rekord od 16,94 stepeni, zabeležen u avgustu 2016. godine. Maksimum je dostigla u četvrtak, 6. jula, kada je na nivou sveta izmereno, za sada, rekordnih 17,23 stepeni. Tek u četvrtak naredne nedelje, 13. jula, temperatura je pala veoma malo ispod sedamnaest stepeni da bi tokom vikenda opet krenula da raste.
To znači da je čovečanstvo u proteklim danima i nedeljama doživelo najtopliji period u istoriji merenja.
„Pošto je više od sedam dana uzastopno najtoplijih globalno ikada, možemo to da nazovemo Globalni toplotni talas“, rekla je doktorka meteoroloških nauka, Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Naravno da takav indeks ne postoji, zato što je nenormalno da se to dešava, ali pošto je toplotni talas po svojoj definiciji ‘uzastopno pojavljivanje najmanje šest dana sa temperaturama iznad 90. percentila za taj period godine’, onda takav naziv ispada opravdan“.
Podaci Instituta za klimatske promene sa Univerziteta u Mejnu, koji otkrivaju srednje dnevne temperature na planeti, obuhvataju 44 godine unazad, dok Kopernikusovi sežu do 1940.
Na osnovu istraživanja leda i koralnih grebena nama je poznato kako je klima izgledala milenijumima unazad. Kada se u obzir uzmu i ovi dalekosežniji uvidi, stanje deluje još sumornije. Kako je za CNN izjavila Dženifer Fransis, naučnica u istraživačkom centru za klimu Vudvel, „Zemlja nikada nije bila toplija nego sada tokom najmanje poslednjih 100.000 godina“.
Koliko god ove ekstremne temperature delovale zabrinjavajuće, one zapravo nisu iznenađenje za naučnu zajednicu. One su pokazartelj ubrzanih klimatskih promena.
Čeka nas dalji porast temperatura
„Već dve decenije naučnici koji se bave klimatskim promenama znaju šta se dešava i šta će se dešavati, a to je dalji porast temperatura i svih pratećih ekstremnih vremenskih događaja“, kaže Ana Vuković Vimić profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Ovogodišnja toplota, koja obara temperaturne rekorde širom sveta, nije rezultat isključivo ljudskih aktivnosti, već i jednog prirodnog fenomena koji greje tropske delove Tihog okeana – u pitanju je El Ninjo.
Ni to nije došlo iznenada, bez alarmiranja javnosti od strane eksperata.
Već početkom 2023. javile su se naznake da bi oko polovine godine mogao da se razvije El Ninjo, to jest topla faza u kvaziperiodičnom oscilovanju karakteristika okeana i atmosfere u Pacifiku. On se obično proglašava kada su temperature površinske vode na tim prostorima za 0,5 stepeni više u odnosu na višegodišnji prosek.
Predviđanja su se i obistinila. Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu osmog juna objavila je da je počeo novi El Ninjo. Njegov uticaj nije ograničen samo na Tihi okean, već doprinosi i višim temperaturama i sušama na kopnu, ali i slabljenju monsuna, kišama i poplavama.
U predstojećim mesecima El Ninjo će biti sve intenzivniji i kako nam je predočila Ana Vuković Vimić, prognozira se da će najveći efekat na porast temperature imati sledeće godine. Kako pokazuju prognoze, postoji 84 odsto verovatnoće da trenutna epizoda bude umerena i 56 odsto da bude snažna.
„Probijanje rekorda za najtopliju godinu očekuje se u narednih pet godina sa verovatnoćom od 98 odsto, što znači da će se gotovo sigurno desiti pa i da će prosečno narednih pet godina sigurno biti toplije od poslednjih pet“.
Novi rekord je izvestan
Sedam godina ranije 2016. godine, Zemlja je prvi put iskusila ovakvo dvostruko zagrevanje koje potiče i od klimtaskih promena i od El Ninja.
Ta 2016. godina je najtoplija od davne 1880. godine. Svet je tada bio za 0,99 stepeni topliji nego što je to bio slučaj sredinom dvadesetog veka, od čega se 0,2 stepena temperaturne anomalije pripisuje El Ninju.
Ove godine za olekivati je da se taj rekod obori. Jedno od njih temelji se na setu podataka ERA5 koji izrađuje Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze – ova godina je na putu da bude za 1,37 stepeni toplija u poređenju sa predindustrijskim razdobljem, procenjeno je posle najtoplijeg juna otkako se vodi evidencija koji je bio za skoro 1,5 stepen topliji nego isti mesec od 1850. do 1900. godine.
Temperature na Zemlji su tokom jula i avgusta uobičajeno još više, i fizičar Robert Rod sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju ocenjuje da je moguće da će nekoliko dana u nedeljama pred nama biti još topliji od onih kakvi su nas dočekali na početku ovog meseca.
Prema proračunima američke neprofitne organizacije sa fokusom na klimu, Berkley Earth, šanse da 2023. svrgne 2016. sa prvog mesta najtoplijih su – 81 odsto.
