Što češće napred, na mrežu. To je siže saveta koji je Kreg O’Šenesi, nekadašnji deo tima Novaka Đokovića, ponudio drugima kao jedino moguće rešenje za pobedu nad sedmostrukim vimbldonskim šampionom. Razgovarao je i sa zemljakom Džordanom Tompsonom, on je to prihvatio i dosledno primenjivao, išao va bank, ali je Đoković zadržao koncentraciju i slavio u tri na momente napeta seta – 6:3, 7:6 (7-4), 7:5. Ipak je Novak „kuća“ na Centralnom stadionu.
Hoće li ili neće, samo gledamo u nebo i pitamo se, pa bude koja kap, pa probije svetlost, a u jednom trenutku sam – ne karikiram – istovremeno i kisnuo i goreo na suncu. E, toliko je ludo bilo vreme danas u Londonu, i to sa 87 zakazanih mečeva i sve glasnijim kritikama organizatoru.
Dan sam počeo na Orangi parku. „Dobar trening?“, našalio sam se sa Aleksandrom Krunić dok su se igrači pokisli – i figurativno i bukvalno – povlačili u zatvoreno usred trening. Nasmejala se Aleks, a iza nje Hamad Međedović dobacio uz osmeh: „Kakav crni trening?“
Pre toga smo videli kako Karlos Alkaraz i Iga Švjontek treniraju na terenima jedno do drugog, neverovatno je sa kakvom lakoćom Karlitos proizvodi snagu na forhendu. Ljubazan je, nasmejan, zastaje za fotografije, dok je Iga bila malo ozbiljnija, njoj je to ipak bilo zagrevanje pred meč.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Rešili smo napokon da gledamo tenis, na Raoniću je bilo krcato, pa smo stojeći pratili meč Done Vekić sa Kineskinjom Džang. Ubrzo je opet počela kiša, koliko je ljudi teško ono čudo od pokrivača – njih osmoro vuče, jedan kormilar komanduje i jedva nekako izađoše na kraj s njome. Bukvalno pet minuta kasnije – nanovo.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Lako je to rešila Dona, a na Centralnom stadionu je program leteo, pa smo se ubrzo spremali za Novakov meč.
„Mihajlo, drago mi je da se upoznamo, Saša“, prišao mi je momak sa željom da ga posavetujem – ima karte za Teren broj 1, drugar i on su u gužvi uleteli na Centralni, ali valja sad sačuvati mesto. Nadam se da ste uspeli! Nije prošlo petnaest sekundi, neko tri reda dole viče: „Saša!“ Ne znam ženu, ali ubrzo mi se predstavila, jedna od onih koja je slala komentare – i to vrlo zanimljive i učene – na moje tekstove još pre desetak godina. Mali svet.
Tompsona sam gledao dovoljno puta u životu da znam da nije servis-volej igrač, ali sada je očito prihvatio da mu je to jedina šansa, te da s osnovne linije protiv Đokovića nema šta da traži. Bio je to mudar taktički potez i teniski, ali i mentalno – Novak verovatno nije planirao takvu Tompsonovu igru i nije podesio glavu kako bi da je igrao sa rivalom tipa Maksima Kresija, mada jeste očekivao promene ritma, slajsove i sl.
Ukupno je Australijanac na mrežu izašao 73 puta i dobio je 46 poena, a za dalji tok meča jako je važan bio brejk u prvom setu. Zna Novak da se unervozi kada dugo ne vidi prozor za brejk, kao što je to bilo u potonjem delu meča, i zato je dobro što je već imao zalihu.
Đoković je opet izvanredno servirao, u prvom setu je na svoj servis izgubio samo dva poena, i nije dozvolio brejk loptu u celom meču. Takođe, u svakom kritičnom trenutku je servis poslušao, na 15-30 ili na djusu.
Tompson je proigrao na mreži u drugom i trećem setu, odservirao je ukupno 21 as, ali je u taj brejku drugog seta napravio prvu duplu grešku u meču. To je bilo dovoljno, ta mala slabost, da Novak zalupi vrata.
Jeste se Đoković malo nekomforno osećao, činjenica je da u prve dve runde ritern ne funkcioniše kao inače, a Novak se malo i prepucavao sa publikom – tradicionalno maltene, ha-ha.
Završnicu meča nisam ispratio uživo jer sam čekao intervju sa Natalijom Stevanović. Toliko mi je žao što se njena pobeda karijere poklopila sa Đokovićevim mečom, a toliko sam želeo da budem na tribinama za njen okršaj sa Karolinom Pliškovom. Pokazala je simpatična Nišlijka da je s pokrićem verovala u trijumf, dozvolila je nekada prvoj igračici sveta samo jednu brejk loptu i samlela je – 6:2, 6:3!
Pričali smo i pre meča o slajsu, rekla je da je gledala Karolinin trening i da je samo odgovor na slajs vežbala, ali nije pomoglo, pa je naša Natalija sa 28 godina došla do prve grend slem pobede.
Naježi se kada pomisli kroz šta je sve prošla… Pre osam godina je operisala jetru („sekli su mi pola stomaka“, reče mi), tokom korone je imala boginje i upalu pluća, pred prošlogodišnji Vimbldon bila blizu da odustane od svega – delom i zbog finansijskih problema – a evo je sada sa četiri uzastopne pobede na terenima Ol Ingland Klaba i obezbeđenih 85 hiljada funti.
„Moram da ostanem u balansu“, kaže ipak, pošto turnir još nije gotov. Da kucnemo u drvo, Tamara Korpač nije nepobediva protivnica.
