Kako ističe Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, jedan od uzroka zbog kojeg je više nezgoda leti je što su ljudi uglavnom opušteniji.
– Zimi su ljudi oprezniji, baš zbog toga što uslovi za vožnju nisu idealni. Međutim, leti su manje oprezni računajući da su uslovi bolji, zbog čega se generalno vozi brže, navodi Vujanić.
Upitan o tome kako ljudi koji kolima odlaze na odmor mogu da smanje rizik od nezgoda, Vujanić navodi da je umor jedan od osnovnih uzročnika saobraćajnih nesreća.
Koliko prosečan vozač provede u kolima?
– Prosečan vozač u toku godine u kolima provede pola sata do posla i pola sata u suprotnom smeru. Međutim, onda se nađe u situaciji da mora u kontinuitetu da vozi duže od šest sati. Čovek nije pripremljen za tu vrstu napora, zbog čega je veoma važno da na put kreće odmoran, ali i da na svakih sat ili sat i po pravi pauzu, kaže Vujanić.
On takođe navodi da vozač ne treba da kreće na put gladan, ali ni suviše sit.
– Ako je gladan onda je rasejan. Ako je previše sit, onda mu se spava. A isto tako je značajno i da ga ostali putnici u vozilu previše ne dekoncentrišu dok vozi, navodi Vujanić dodajući da je neophodno pre odlaska u servisu proveriti ispravnost vozila.
Uticaj na bezbednost, prema njegovim rečima, svakako može da ima i odabir trase puta.
– Vožnja auto-putem je znatno bezbednija nego vožnja magistralnim putevima. Na auto-putu svi voze u istom smeru i približnom brzinom, nema semafora i pešaka. Pritom, ni argument ekonomičnost ne stoji. Tačno je da se na auto-putevima plaća putarina, ali se svaki izdatak vraća kroz uštedu u potrošnji goriva. Ekonomična vožnja po auto-putu troši znatno manje goriva nego vožnja po magistralnim putevima gde se mnogo više menja brzina kretanja vozila, ističe Vujanić.
Nezavisno od letnjeg perioda, postoji niz indikatora koji dovode do saobraćajnih nezgoda, ali i do toga da njihove posledice budu teže. Agencija za bezbednost saobraćaja je nedavno objavila godišnji izveštaj mereći sve ove indikatore.
Postotak ljudi koji vezuju pojas
Tako se u izveštaju napominje da procenat građana koji na prednjem sedištu koristi bezbednosni pojas u 2022. godini iznosi 84,3 odsto. Ovo je broj koji značajno ne varira poslednjih pet godina.
Pritom, podaci pokazuju da su građani Srbije skloniji vezivanju pojasa na prednjem sedišu u situacijama gde se vozi brže. Tako u naselju pojas nosi 82,3 odsto građana, van naselja njih 85 odsto, dok je na autoputu 89,3 građana vezano.
Znatno gora situacija je sa pojasom na zadnjem sedištu, pošto svega 19,3 odsto građana koristi ovaj vid zaštite. Ove statističke podatke Agencija razlaže i po teritorijama policijskih uprava, otkrivajući da se zadnji pojas najređe koristi u Pančevu (8,2 odsto), Kraljevu (5,8), Pirotu (5,4), Prokuplju (5) i Zaječaru (4,8). Ubedljivo najgore po ovom statističkom parametru stoji Novi Pazar, gde svega 2,5 odsto ljudi koristi pojas na zadnjem sedištu.
Iako putnici sami retko odlučuju da se vezuju, donekle ohrabruje podatak da je broj onih koji koriste zaštitne sisteme za decu u vidu dečjih sedišta i pojasa veći. Tako 61 odsto građana koristi ove sisteme, a broj se penje na 73 procenata kada se vozi auto-putem.
Više od 81 odsto motociklista nosi zaštitne kacige, dok se vozači mopeda ređe odlučuju na to (69,2 odsto). Podatak koji brine je što procenat vozača mopeda koji nose kacige poslednjih godina uporno pada.
Izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja je takođe konstatovao da je 14,8 odsto vozača u naselju prekoračilo brzinu najmanje za 10 kilometara na čas. Van naselja, gde se inače vozi brže, preko ograničenja vozilo je 13,4 odsto ljudi. Na auto putu, preko dozvoljene granice vozilo je 6,9 odsto građana.
