Vreme godišnjih odmora je u toku. Mnogi su odlučili ili će tek odlučiti da ovogodišnje letovanje provedu negde na moru, u drugoj zemlji, a ima i građana koji će letovati na domaćem terenu i to samo na sat vožnje od mesta gde stanuju.
Da li znate da na obroncima Fruške gore možete, ni manje ni više, da se kupate u kopu cementare? Ili da odete na „srpsko more“ pored Niša? Preporučujemo vam devet destinacija koje možete da posetite.
Tajna jezera Fruške Gore
Čuveno Bešenovačko jezero, jedno je od najlepših jezera u Sremu, koje karakeriše bistra, tirkizna voda. U njoj spas od vrućina pronalazi sve više ljudi, ali ne samo lokalaca, već i iz šire okoline.
Bešenovačko jezero, koje je još poznato i kao Beli kamen, nastalo je pre nešto više od četiri decenije u kopu Beočinske cementare.
Kako je ta firma napustila kop i u međuvremenu privatizovana, za to vreme je mesto na kojem se vadila ruda lapor sve do osamdesetih godina, počelo da akumulira vodu.
Tako je tek nedavno nastalo, prema rečima nekih posetilaca, možda i najlepše jezero, u nizu veštačkih jezera koji se nalaze na obroncima nacionalnog parka Fruška Gora.
Kako biste stigli do tog mesta, potrebno vam je oko 45 minuta vožnje od Novog Sada, da biste prešli razdaljinu od nešto više od 30 kilometara od grada. Jezero je „ušuškano“ između Rume i Sremske Mitrovice, u blizini sela Bešenovo, u kojem se nalazi istoimeni manastir iz XIII veka.
Lako je pristupačno, budući da se nalazi na svega nekoliko desetina metara od saobraćajnice.
Na obodima jezera i dalje se nalaze ostaci belog kamena, na osnovu čega je ovo neobično mesto dobilo i svoj drugi naziv, svedočeći o njegovoj prošlosti.
Tako je, zbog sve veće popularnosti, u međuvremenu uređena plaža, koja može zameniti morsku plažu. Zabrana kupanja koja je naznačena se ne poštuje, s obzirom na to da je to glavni motiv dolaska na ovo mesto. Zbog velike dubine, svima se savetuje oprez. Jezero je duboko skoro 60 metara, a prema pojedinim procenama, njegova dubina i dalje raste, i zato se ulazak u vodu savetuje najveštijim kupačima.
Među njima su i oni koji se na obodima jezera mažu blatom, jer postoji verovanje da je ono bogato mineralima, kao i jezerska voda.
Lekovita roze voda blizu Subotice
Na samo 30 kilometara od Subotice, kroz prostrana polja suncokreta, kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura, nalazi se kompleks Termalne banje u Pačiru za koju mnogi posetioci kažu da leči “telo i dušu”.
Već sam kompleks okružuje neverovatna priroda.
Sa desne strane je ulica bogata gustim drvoredom iza kojeg se podiže suncem okupano brdašce sena, a sa leve strane mali kanal koji preseca put vodeći u šumu.
Kroz pažljivo uređen kamenjar zelenilom i lavandom, jedva da se nazire ružičasta voda, ali je i to dovoljno da u potpunosti okupira pažnju posmatrača i privuče ga direktno ka jezeru, kao da osim njega više ništa ne postoji.
Iako isprva deluje malo, kada mu se približite ili odlučite da ga preplivate, uverićete se da je jezero prostrano i da vas pogled vara. Ali vas ne vara po pitanju boje, koja vam ispunjava ceo vidokrug.
Upravo je boja vode ono što ovo jezero čini posebnim, jer je u letnjim mesecima ružičasto. Na julskom suncu odsjaj je toliko jak da odaje utisak polja ciklame, dok u “hladu” napravljenim od oblaka, poprima nešto tamniju nijansu ljubičaste.
Jezero je okruženo lepo uređenom plažom sa sitnim kamenjem, uz koju su raspoređene ležaljke sa suncobranima.
Malo dalje su stolovi i stolice pod nadstrešnicom, a iza njih i velika zelena površina za one koji preferiraju sunčanje na travi, što omogućava kompleksu da odjednom ugosti približno 1.000 posetilaca.
Tisa kraj Zrenjanina pravi raj
Nije Zrenjanin daleko ni od Beograda, ni od Novog Sada, od prvog samo 75 kilometara, a od drugog 50 kilometara ali pravi odmor i razbibrigu krije njegova okolina bogata vodenim tokovima i jezerima.
Na njoj je moguć nautizam, pecanje, kupanje, šetanje, odmaranje. Jednom rečju opuštanje kakvo samo reka može da ponudi. Ili, kao što kaže pesma, „čamcem sam po Tisi“.
Iako su temalne vode u velikoj meri i dalje neiskorišćen potencijal ovog kraja, jedan broj turista svake godine poseti Bogatić, zahvaljujući Spa kompleksu „Termalna rivijera“, koji je i često odredište Šapčana.
Kompleks sa termalnom vodom, prostire se na 20 hektara, i u svom sastavu ima otvorene i zatvorene bazene za odrasle i decu, đakuzi, kao i apartmane, za one koji žele da ovde provedu više dana.
Počev od peščanih sprudova kod Titela i velike plaže u samom mestu, do kupališta i nautičke marine kod Žabaljskom mosta a potom izletišta u Elemiru, pa peščane plaže u Tarašu, sve do keja u Novom Bečeju a onda dalje, uz tok Tise do Kanjiže i Sente.
Za duži put spremne putnike reka vodi i do Mađarske, plovno je do Segedina, Čongrada i Tokaja.
Uz obale Tise kriju se peščane plaže, pa se čamcima i brodićima može lako do njih stići. U okolini Titela putnike namernike dočekaće priča o Hunima i Atili Biču Božjem, čija humka se, prema predanju, nalazi baš na jednoj rečnoj adi.
Svako izletište na Tisi ima ugostiteljske objekte, uglavnom rečnog ambijenta i sadržaja bez nekih velikih pretenzija. Sve je opušteno.
Važno je samo da je „debeli lad“, da su karo stolnjaci i dobra alaska čorba. Onda je sve lakše, pa i vrućine.
Mokra Gora – najbolje turističko selo na svetu
Jedno od najlepših i najrazvijenijih sela ne samo u Srbiji, nego i u svetu je Mokra Gora, što je potvrdila i odluka Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) koja ju je u konkurenciji više od 170 sela iz 75 zemalja, proglasila za najbolje turističko selo na svetu.
Za razliku od centra Zlatibora, živopisno selo između Zlatibora i Tare, na oko 45 kilometara od Užica, još uvek nije savladano urbanističkim haosom, mada se njegovi počeci naslućuju i na tom produčju.
Sve više je natpisa o prodaji placeva i sve više se gradi, što je najava da bi i Mokra Gora uskoro mogla urbanistički da „podivlja“.
Do tada, trebalo bi ugrabiti priliku i osetiti planinski vazduh, mirise četinara, šumove reke Kamešine, izvora i potoka, probati lekovite bele vode, izležavati se na nekom od proplanaka. Pešačiti. Dobro pojesti. Doživeti Ćupovu zoru.
I putovanje ka Mokroj Gori može da bude avantura. Trebalo bi zastati i raspitati se o usudu Srbije i sveta u Kremnima, srpskim Delfima, koje su proslavili proroci Tarabići, a Kremanci ga vešto promovisali i komercijalizovali.
Da je Mokra Gora perspektivna lokacija, shvatio je to davno i reditelj Emir Kisturica, pa je na brdu Mećavnik sagradio etno – kompleks Drvengrad, koji je postao svetski kulturni centar.
U njemu se priređuju Kustendrof, međunarodni filmski i muzički festival, koji ugošćuje mlade stvaraoce i afirmisane filmske autore, i „Baljšoj“ – festival umetničke muzike na kome se sureću izvođači iz Srbije i Rusije, ali i iz druguh delova sveta.
Goč je odavno turistička destinacija
Goč je šumovita planina koja je zahvaljujući svojoj bogatoj prirodi i pitomoj klimi postala interesantna turistička destinacija još odavno.
Ljubitelji prirode u prolećnim mesecima mogu uživati u dugim šetnjama kroz mnogobrojne četinarske i listopadne šume, dok leti poseban osećaj pruža šetnja kroz polja borovnica, šumskih jagoda i kroz polja obrasla planinskim travama.
Planina Goč, na samo 25 minuta od centra Kraljeva ili 50 kilometara vazdušnom linijom od Kragujevca je izuzetno bogata izvorima i bistrim planinskim rekama, a na njoj se nalazi preko 150 izvora pijaće vode.
Do nje se i lako stiže. Kad se iz Kraljeva krene prema Vrnjačkoj Banji, pa se na samom izlazu iz grada, malo ispred autodroma „Beranovac“ skrene desno, put vodi preko vikend naselja Kamenice i Brezne ka vrhu planine.
Nadmorska visina Goča kreće se između 700 i 1.154 metara. Klima je umereno kontinentalna. Podneblje Goča najviše odgovara anemičnim i osobama nežnog zdravlja, naročito deci.
Planina Goč smeštena je iznad Kraljeva i Vrnjačke Banje i kao da maše Zapadnoj Moravi stablima autohtonih vrsta drveća Srbije. Ona prati njen tok.
Šumski mozaik stoletnih stabala bukve i jele, uz bor, hrast, planinski javor i još preko 600 drugih vrsta biljaka predstavljaju simbol ove planine i pluća okolnih naseljenih mesta.
To je samo jedan od razloga zbog kojeg ovo prirodno blago uživa status specijalnog rezervata prirode od 2014. godine sa oko četiri hiljade hektara pod zaštitom.
Niško more je Bovansko jezero
Nišlije, kao i stanovnici okolnih gradova sa juga Srbije, mogu da provode tropske letnje dane odmarajući se na Bovanskom jezeru, koje je od tog grada udaljeno pedesetak kilometara.
Posebna čar Bovanskog jezera, koje mnogi nazivaju „Bovanskim morem“, što je relativno blizu Sokobanji, nekih devet kilometara, te se osim kupanja i sunčanja na jezeru, može i pešačiti do najposećenije banje u Srbiji.
Rtanj je, takođe, blizu Bovanskog jezera pa se organizuju pešačke ture i do te planine.
Bovansko jezero je leti prepuno turista, posebno je velika gužva tokom vikenda jer tada dolazi veliki broj građana iz Niša, Leskovca i Beograda.
Vlasina je vranjska fabrika eritrocita
Vlasina je fabrika čistog vazduha i zdrave klime. Šetati po Vlasini leti i prvih dana jeseni je prava blagodet za organizam. Ona je za ljude koji ne vole gužve, već čeznu za tišinom, prava banja za odmor, kaže za Danas novinar Radoman Irić iz Vranja, koji već 15 godina na Vlasini traži svoj mir.
Vlasinska visoravan nalazi se blizu granice s Bugarskom, u Opštini Surdulica, na jugoistoku Srbije, a gugl je proračunao da je od Vranja udaljena oko 60 kilometara, što je oko sat i pet minuta vožnje kolima.
Neki, posebno stariji, ljubitelji planinskog turizma, Vlasinu nazivaju i „Vlasinskim morem“ i „srpskim Jadranom“, kako piše novinar Miodrag Pešić u svojoj knjizi „Vranje“.
„Za razliku od Aleksandrovačkog jezera kod Vranja, Vlasinsko nije zagađeno“, kaže Irić, „pa se u njemu ljudi kupaju. Doduše, voda je hladna pa Vlasinu biraju oni koji beže od temperaturnog šoka izazvanog visokim temperaturama na moru. Vlasina je na oko 1.200 metara nadmorske visine. Svi oni koji ne mogu da podnesu visoke temperature na moru, za njih je planina, za njih je Vlasina.“
Kako navodi naš sagovornik Irić, on nema nameru da menja letovalište.
„Prelepa priroda, nadmorska visina, nema ljudi, nema buke i gužve sve to Vlasinu čini privlačnom. Sama ta sredina je izuzetno pogodna za one koji ne vole urbani turizam, već šetnju na vazduhu, sport, zdravu i čistu vodu. To je, što se kaže, banja za odmor“, opisuje on.
Sokobanja mami svojom lepotom
Na 68 kilometara od Zaječara nalazi se Sokobanja, najstarija i jedna od najlepših banja u Srbiji. Oko nje je predivna priroda, stari Soko grad, reka Moravica, Bovansko jezero, Ozren, Akva park, kao i puno hotela i apartmana.
Kako u zapisima stoji, organizovani banjski turizam počeo je još davne 1837. godine, za vreme knjaza Miloša Obrenovića, a u centru Sokobanje, još i danas na korzou nalazi se Milošev konak.
Čuvenu krilaticu „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad“ napisao je Branislav Nušić, a i danas se često čuje kako od meštana ove predivne banje, tako i od zadovoljnih turista.
Sokobanja je smeštena u središnjem delu istočne Srbije, u Zaječarskom okrugu. Sa svih strana okružena je planinama, tako da je u letnjim mesecima klima izuzetno prijatna, pošto nema velikih vrućina.
Kada iz Zaječara krenete za Sokobanju, postoje tri puta – jedan preko Knjaževca, drugi preko Boljevca, i treći preko Rtnja, ali se on kasnije spaja sa putem iz Boljevca. Bilo kojim putem da krenete, stižete u Sokobanju, a tu vaš čeka mali raj na zemlji.
Sokobanja je veoma sadržajno turističko odredište i pruža brojne mogućnosti za odmor, tako da podjednako privlači i porodične ljude ali poslednjih godina i mlade.
Kroz Sokobanju protiče reka Moravica, koja je izuzetno hladna. Ona izvire u selu Vrelo na Ozrenu, a u Bovanskoj klisuri puni Bovansko jezero.
Bogatić obožavaju kineski turisti
Mnogi ne znaju da se jedno od najbogatijih geo-termalnih nalazišta termalnih voda u Evropi, nalazi u Srbiji, na oko 100 kilometra od Beograda, 85 od Novog Sada i dvadesetak od Šapca.
Varošica Bogatić u istoimenoj opštini, smeštena je u srcu plodne Mačve, oivičena dvema rekama Drinom i Savom.
„Opštini Bogatić pripada donji tok reke Drine, kao i samo ušće reke Drine u Savu i jedan deo toka Save. Ušće je prava meka za one koji vole ribolov i turistički je veoma zanimljiv“, naveo je prošle godine za Danas direktor TO Bogatić Darko Mašić.
Mesto je postala interesantna lokacija kineskim turistima koji, u želji da testiraju tolotu vode, sa sobom donose jaja, kako bi ih skuvali.
Iako su temalne vode u velikoj meri i dalje neiskorišćen potencijal ovog kraja, jedan broj turista svake godine poseti Bogatić, zahvaljujući Spa kompleksu „Termalna rivijera“, koji je i često odredište Šapčana.
Kompleks sa termalnom vodom, prostire se na 20 hektara, i u svom sastavu ima otvorene i zatvorene bazene za odrasle i decu, đakuzi, kao i apartmane, za one koji žele da ovde provedu više dana.
Najveće bogatstvo ovog kraja, ipak, smešteno je ispod povšine zemlje.
Bogatić leži na geo – termalnim vodama, a na njenoj teritoriji postoji više bušotina, iz kojih voda koja izlazi iz zemlje dostiže temperaturu od 50 do 80 stepeni.
Gde možete da putujete sa ličnom kartom
Prelazak granice uz važeću ličnu kartu ove godine važi i za Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i BiH.
Državljani Srbije koji sa ličnom kartom uđu u Crnu Goru u njoj mogu boraviti 30 dana, a od 1. januara 2020. godine maloletni državljani Srbije mogu da prelaze granicu sa Crnom Gorom samo uz važeći pasoš ili ličnu kartu. Ipak, kako mlađi od 16 godina nemaju pravo na ličnu kartu, oni moraju imati važeći pasoš. Isti uslovi važe i za mlađe od 16 godina prilikom putovanja u BiH, Albaniju, Severnu Makedoniju.
