Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT), koji je potpisan 1. jula 1968. u Londonu, Moskvi i Vašingtonu, a stupio je na snagu 5. marta 1970, temelji se na tri osnove: neširenju, razoružanju i miroljubivom korišćenju nuklearne energije. Ugovor je potpisala 191 zemlja. Njime se zabranjuje da pet država s nuklearnim oružjem (Sjedinjene Države, SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i Francuska) ne vrše isporuku materijala ili obaveštajnih podataka o nuklearnom oružju. Države koje nemaju nuklearno oružje obavezuju se da neće proizvoditi niti pokušati nabaviti nuklearno oružje. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) treba proveriti da svaka država potpisnica sporazuma poštuje svoje obaveze.
Bomba od 15 kilotona bačena na Hirošimu 6. avgusta, kodnog naziva “Mali dečak”, ubila je 66.000 ljudi i ranila više od 69.000, prema procenama američke vojske iz 1946. godine. Tri dana kasnije, 9. avgusta, SAD su bacile atomsku bombu od 20 kilotona, “Debeljko”, na Nagasaki. Ova je bomba usmrtila 39.000 i ranila 25.000, prema istim procenama.
Pretpostavke o dejstvu i posledicama pada atomske bombe na tlo:
Zloslutne pretpostavke bacanja atomske bombe na neki grad teško je opisati. Bojeva glava bi eksplodirala na 1,5 km iznad grada, kako bi šteta udarnog talasa bila što veća. Ukoliko eksplodira na tlu, šteta je “manja”. U roku od nekoliko desetina milionitog dela sekunde nakon detonacije, centar bojeve glave bi dostigao temperaturu od približno 100 miliona stepeni Celzijusa, ili oko četiri do pet puta više od temperature centra sunca. Nastala lopta pregrejanog vazduha širila bi se napolje brzinom miliona kilometara na sat. Posle jedne sekunde, vatrena lopta bi bila preko 1,5 km u prečniku. Po vedrom danu, ta lopta bi zapalila vatru na površini od oko 100 kvadratnih kilometara. Ovi požari bi naterali ogromne mase zagrejanog vazduha da se dižu, povlačeći hladniji vazduh iz okolnih područja ka centru vatrene zone iz svih pravaca.
U roku od nekoliko desetina minuta od detonacije, vatre izbliza i iz daljine bi se spojile u jednu, ogromnu vatru. Energija oslobođena ovim ogromnim požarom bila bi 15 do 50 puta veća od energije proizvedene nuklearnom detonacijom. Masovni požar, ili vatrena oluja, brzo bi se intenzivirala, zagrevajući ogromne količine vazduha koje bi se dizale brzinom od 500 kilometara na sat. Ovaj efekat dimnjaka bi povukao hladni vazduh izvan zone požara prema centru vatre brzinom od 200 kilometara na sat. Ovi pregrejani prizemni vetrovi uraganske sile bi dodatno podstakli vatru. Na ivici požarne zone, vetrovi bi bili dovoljno jaki da čupaju drveće i izvlače ljude iz vatre.
Nagli vetrovi bi gurali plamen iz zapaljenih zgrada horizontalno duž tla, ispunjavajući gradske ulice vrelinom i plamenom, razbijajući vrata i prozore i izazivajući vatru da skoči, ponekad na stotine metara, zahvatajući sve što već nije spaljeno.
Površinski vetrovi bi imali prosečnu temperaturu vazduha znatno iznad tačke ključanja vode. Ciljana oblast bi se transformisala u ogroman uragan vatre, stvarajući smrtonosno okruženje u celoj zoni požara.
Trava, vegetacija i lišće na drveću bi nestali u plamenu; površina zemlje bi eksplodirala u pregrejanu prašinu. Svaki zapaljivi materijal unutar zgrada (papir, zavese, presvlake) koji je bio direktno izložen vatrenoj kugli bi se zapalio.
Trebalo bi 12 do 14 sekundi da udarni talas prođe 5 kilometara nakon početnog bleska vatrene lopte. Na ovoj udaljenosti, udarni talas bi trajao oko tri sekunde i bio bi praćen vetrovima od 300 do 500 kilometara na sat. Stambeni objekti bi bili uništeni; soliteri bi bili teško oštećeni.
Nema preživelih. U roku od nekoliko desetina minuta, sve u krugu 10 kilometara od centra biće zahvaćeno ogromnom vatrenom olujom. Zona požara pokrivala bi ukupnu površinu od 230 do 389 kvadratnih kilometara. Oluja bi trajala tri do šest sati. Temperatura vazduha u zoni požara bi verovatno u proseku bila 200 do 260 Celzijusa.
Nakon što je vatra izgorela, ulični trotoar bi bio toliko vruć da ni guseničarska vozila danima ne bi mogla da ga pređu. Zakopani, neizgoreli materijali iz srušenih zgrada u celoj zoni požara mogli bi da se zapale kada su izloženi vazduhu – mesecima nakon što se oluja završila.
Vatra bi ugasila sav život i uništila skoro sve drugo. Desetine kilometara niz vetar od oblasti trenutnog uništenja, radioaktivne padavine bi počele da pristižu u roku od nekoliko sati od detonacije. A to je priča i proces bez kraja.
Kalendar za JUL:
1. Međunarodni dan voća
2. Dan za igranje napolju
3. Međunarodni dan bez plastičnih kesa
8. Dan ekološkog duga
10. Dan nauke
11. Svetski dan populacije
12. Dan poštovanja krava
13. Međunarodni dan stena
14. Svetski dan orki i šimpanzi
15. Svetski dan veština mladih
16. Svetski dan zmija
20. Dan Meseca
22. Dan manga
23. Svetski dan kitova i delfina
26. Međunarodni dan mangrovih šuma
28. Svetski dan zaštite prirode
29. Međunarodni dan tigra
30. Međunarodni dan prijateljstva
31. Dan pasa mešanaca
