Od kada je pre tri godine država privi put najavila subvencionisanje pri kupovini električnih automobila od 250 do čak 5.000 evra traje polemika da li je budžet toliko bogat da može da finansira luksuz.
Upravo je kupovina ovih vozila sa minimumom izduvnih štetnih gasova za većinu prosečnih građana bacanje para, utoliko pre što se ulicama mahom voze polovni dizelaši i benzinci uvezeni sa Zapada, po čemu više ličimo na deponiju starih automobila.
– Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je električnim vozilima sa baterijama budućnost sasvim sigurna, bez obzira na trenutne veoma izražene trendove. Otežavajući faktor za srpsko tržište predstavlja cena ovih automobila, koja je i uz postojeće podsticaje države još uvek visoka za prosečnu platežnu moć. Zastupljenost ovih vozila na domaćim drumovima je veoma mala, zanemarljiva. Ni na svetskom nivou taj procenat nije veliki, svega nekoliko procenata – kaže u intervjuu za „Politiku” dr Ivan Blagojević, profesor na katedri za motorna vozila na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Kakva je budućnost elektroautomobila u Srbiji? Da li ih uskoro može biti više na ulicama ili smo još slabo platežni da bismo mogli da ih priuštimo?
Budućnost električnih vozila u svetu zavisi od više faktora, a pre svega od njihovog realnog ekološkog učinka po životnu sredinu. Ovaj automobil ima nultu izduvnu emisiju gasova ali samo u procesu eksploatacije, odnosno korišćenja vozila. Međutim, ukoliko uzmemo u obzir način dobijanja električne energije, odnosno da li ona nastaje iz fosilnih goriva ili iz obnovljivih izvora, možemo sagledati stvarnu ekološku korist. Drugim rečima, električno vozilo se može smatrati u potpunosti ekološkim ukoliko se koristi u Norveškoj (98 odsto struje dobija se iz obnovljivih izvora), dok se za upotrebu u Srbiji, gde udeo dobijanja električne energije iz fosilnih goriva prelazi 70 procenata, to ne može reći. Osim toga, dobijanje sirovina za baterije, ali i njihova reciklaža nameću dodatna pitanja o stvarnoj ekološkoj dobiti.
Da li je onda električnim automobilima budućnost zagarantovana ili ne?
Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je elektrovozilima na baterije budućnost sasvim sigurna, bez obzira na trenutne veoma izražene trendove. Osim navedenog podatka o načinu proizvodnje struje u Srbiji, otežavajući faktor za naše tržište predstavlja i cena navedenih vozila, koja je i uz postojeće podsticaje države još visoka za prosečnu platežnu moć. I na kraju, moram da naglasim i mrežu punjača po kojoj je Srbija na začelju Evrope. U tom smislu ne mogu da kažem da će u bliskoj budućnosti tišina električnih automobila preplaviti Srbiju. Popularizacija elektrovozila uvozom više godina starih polovnih (jeftinijih) primeraka iz inostranstva nije dobar put. Životni vek baterija i njihovo odlaganje, najveći su protivnici navedenog rešenja, a verujem da je interes razvijenih zemalja baš taj, da problem prebace u tuđe dvorište. Ne treba zaboraviti ni cenu struje koja u zemljama gde je udeo elektrovozila veći uopšte više nije primamljiva.
Da li je poznat procenat zastupljenosti ovih automobila u Srbiji u ovom času?
Zapravo je veoma mali, zanemarljiv. Ni na svetskom nivou nije veliki, svega nekoliko procenata. Znatan porast primećen je u prodaji novih električnih vozila, pogotovu u prethodne dve godine u zemljama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama. Ne treba zaboraviti Kinu u kojoj je ekspanzija najveća. Prodaja novih električnih automobila u Srbiji je zanemarljiva. Imajući u vidu ukupan broj vozila na svetskim drumovima, učešće električnih nije se znatno uvećalo, a u Srbiji pogotovu.
Budući da imamo obavezu i prema EU da povećavamo procenat zelene energije, da li proizvodimo dovoljno ove struje koju troše elektrovozila?
Kratko ću odgovoriti – ne.
Šta je dobra a šta loša strana električnih automobila?
Dobre strane elektrovozila predstavljaju nulta izduvna emisija (ukoliko se struja dobija iz obnovljivih izvora), višestruko veća energetska efikasnost elektromotora (i do 97 odsto) u odnosu na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Potom, povoljna karakteristika obrtnog momenta gde je njegov maksimum raspoloživ već pri polaženju, to jest pri malom broju obrtaja motora, veoma dobre karakteristike ubrzanja, nizak nivo buke i vibracija, znatno manji troškovi redovnog održavanja, startovanje pri veoma niskim temperaturama. Nedostaci se ogledaju u ograničenoj autonomiji kretanja (u realnim uslovima eksploatacije ta autonomija ne prelazi 150 do 250 kilometara, mada ima izuzetaka), vreme punjenja baterija je još veoma dugačko (višestrano čak i u slučaju brzog punjenja, a o sporom i da ne govorim), veća masa vozila zbog ugrađenih baterija, a samim tim i manje prostora, raspoloživost mesta za punjenje.
Kakva je razlika između hibridnih i elektroautomobila i da li ćemo još dugo biti deponija za stare dizelaše i benzince?
Hibridni automobili objedinjavaju dobre strane električnih i konvencionalnih vozila i predstavljaju veoma dobro i ne baš kratkotrajno prelazno rešenje. Reč je o vozilima koja osim motora sa unutrašnjim sagorevanjem poseduju i elektromotor tako da u režimima koji su nepovoljni za rad prvog pomaže drugi, odnosno elektromotor (što je izraženo u gradskim uslovima korišćenja vozila). Izduvna emisija im nije nulta, kao kod elektrovozila sa baterijama, ali je znatno manja nego kod konvencionalnih automobila, pogotovu kod hibridnih koja imaju i režim vožnje isključivo na elektropogon. U tom smislu problem autonomije kretanja i brzine punjenja za navedena vozila ne postoji. Da li ćemo biti deponija zavisi od istinske, a ne uslovljene težnje same države, ali i njenih građana. Edukacija ljudi je od posebnog značaja, a naročito najmlađeg dela stanovništva. U tom smislu vidim i sopstvenu misiju zbog čega sam i osnovao predmet vozila i životna sredina na našoj katedri. Nažalost, u Srbiji je pokazatelj životnog standarda i statusa postalo posedovanje sopstvenog automobila (čak i više njih), a zbog ogromnog uvoza polovnih postali su veoma dostupni.
Gde vidite rešenje?
U drugim vidovima energetski efikasnijeg transporta. Možete primetiti da je veoma redak slučaj da se u automobilu prevozi neko osim vozača. Organizovani javni prevoz koji koristi alternativne pogone (električni) i goriva (primera radi biogoriva) predstavlja odgovarajuće rešenje. Za gradske uslove ne treba zaboraviti ni prevozna sredstva mikromobilnosti poput električnih trotineta i bicikala.
Koliko subvencije koje država daje pomažu da se lakše kupe ovi automobili?
Precizan odgovor možete naći u uredbi države koja je ovo subvencionisanje regulisala. Koliko se sećam subvencija za „potpuno” električno vozilo je 5.000 evra (za hibridna 2.500). I mnogo i malo, rekao bih. Problem leži u tome što je broj subvencija na godišnjem nivou ograničen, odnosno do ispunjenja predviđene godišnje kvote. Tako da će pojavom jeftinijih elektrovozila ona za mnoge ostati nedostupna, a navedena suma ima smisao baš za te automobile.
