Osamdeset odsto učenika OŠ „Vladislav Ribnikar” svakog dana dolazi u školu i svakog dana ih je sve više i sve su bolje, što je najbitnije. Saznanje da će navodno biti izmešteni iz svoje škole dovelo je do toga da su deca psihički pala, jer ne žele to.
Time su, što se tiče njihovih osećanja, vraćena tri koraka unazad. Ako se Savet roditelja išta bude pitao, ne postoje izgledi da se deca izmeštaju u drugu školu ni da se prekine nastavna godina – naglašava u razgovoru za „Politiku” Igor Đorđević, predsednik Saveta roditelja ove osnovne škole, u kojoj je trećeg maja učenik sedmog razreda počinio masovno ubistvo, a sedam dana kasnije svi đaci su pozvani da se, ako mogu i žele, vrate u školske klupe.
Gotovo mesec dana posle tragedije javnost je obaveštena da će se pre nego što je predviđeno školskim kalendarom obustaviti nastava u zgradi osmoletke gde je počinjen masakr. Đorđević tvrdi da se to neće dogoditi, ako se uvažava stav većine roditelja učenika „Ribnikara”, ali i nastavnika.
– Može odluka da nam se nametne, ali, kao što znate, u tom slučaju jednako i mi možemo da ne pošaljemo decu u školu, da pravimo peticije, a mi se trudimo da radimo onako kako je jedino normalno – ukazuje Đorđević.
Sumirajući utiske s poslednje sednice savetodavnog tela na kome je glasovima većine članova odlučeno da on ostane predsednik Saveta roditelja, Đorđević ukazuje da je suprotstavljenih mišljenja bilo, ali manje nego na ranijim sastancima.
– U prvom delu sastanka prisustvovali su i predstavnici vlade, a takođe tu su bili nastavnici i učitelji i to u velikom broju, na svoju inicijativu. Nastavnici su do sada nedovoljno bili pitani. Prvo smo njih saslušali. Svi do jednog su iskazali mišljenje da ne žele da se sklanjaju iz te škole, kako do kraja ove školske godine, tako i ubuduće. Zamolili su da shvatimo da su generacije izveli na put u toj školi, da žele tu da rade s našom decom, da im nije lako, ali da je to njihova želja. Bilo je tvrdnji u medijima da su primorani da rade, što su apsolutno demantovali. Svakom od njih je ponuđeno da ide na bolovanje s punom platom, samo jedna nastavnica je prihvatila tu mogućnost – razredna sedmog dva, što je potpuno logično – razjasnio je Đorđević.
Na tom sastanku su, kako je naglasio, bili i predstavnici roditelja sedmog dva. Oni su „iako imaju direktnu komunikaciju s vladom hteli da iznesu svoje mišljenje da škola ne treba da bude memorijalni centar, nego treba da ostane škola”.
– Predstavnici vlade su predstavili predlog koji je došao u Predsedništvo, ali su naglasili da to nije odluka, da žele da čuju naše mišljenje. Mišljenje Saveta roditelja bilo je 95 odsto protiv toga da se nastavna godina završi u petak, drugog juna, da se objekat pretvori u memorijalni centar i da nas iseljavaju privremeno ili trajno. Delić škole treba da bude posvećen sećanju na žrtve, ali škola mora da nastavi da radi kao škola. Mišljenje je svih da bi tako veliki memorijalni centar bio ispunjenje želje dečaka koji je počinio zločin – obrazlaže Đorđević.
S četiri nova zahteva – da nastavna školska godina u zgradi OŠ „Vladislav Ribnikar” traje po planu rada i školskom kalendaru, da raniji zahtevi saveta budu ispunjeni uključujući i hitnu rekonstrukciju škole, da se za svaku promenu u organizaciji nastave konsultuju roditelji i nastavnici, da na uvid dobiju kopiju zapisnika vanrednog nadzora prosvetne inspekcije – obratili su se premijerki, predsedniku i Ministarstvu prosvete, napominje Đorđević i dodaje da je zatražen hitan prijem i ispunjenje.
Što se tiče ocenjivanja i uspeha „ribnikaraca”, zaključne ocene iz svih predmeta, po propisima, ne mogu biti veće od najveće pojedinačne upisane u dnevnik u toku školske godine.
