Novosađaninu Stefanu R. (24) bilo je potrebno više od jedne decenije kako bi progovorio o vršnjačkom nasilju, kroz koje je prolazio tokm osnovne i dela srednje škole. U svetlu događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i pričama o značaju razgovora roditelja sa decom, Stefan želi da istakne da mu je bezrezervna podrška porodice i prijatelja umnogome olakšala traumu kroz koju je prolazio.
Sagovornik našeg portala. Stevan R. živeo je u kraju u kom nije bilo puno dece, pa je odrastao sa sestrom i jednom drugaricom.
Kada je krenuo u osnovnu školu, nije imao puno prijatelja, pa je proces prilagođavanja išao malo teže.
„Kada sam krenuo u osnovnu školu, bio sam baš povučen i imamo sam svega nekoliko prijatelja“, kaže Stefan.
Prvi problemi javili su se kada je akter ove priče krenuo u 5. razred, pre 13 godina.
„U školi su počele da se prave grupice. Muškarci su bili na jednoj, devojčice na drugoj strani. Ja sam bio u ovoj mešovitoj grupi“, navodi Stefan.
U tom trenutku jedinu podršku dobijao je od svog druga, ali je i to naišlo na negativne komentare.
„Onda su svi mislili da smo u nekoj vezi, pa su mi nazivali pederom. Pretili su mi, uzimali torbu. Hoću da kažem da ja veoma poštujem pripadnika LGBT zajednice, ali ja sam strejt. Zadirkivala me je cela moja generacija, pa se to pročulo i među mlađima. Vređali su me u prolazu“, kaže sagovornik Nova.rs.
Vršnjaci su tražili načim da u svemu pronađu razlog zbog kog bi on bio predmet podsmeha.
Kada je počeo da trenira odbojku, to su smatrali „ženskim sportom“, pa je i tu bilo raznih komentara.
Okruženje nije moglo ni da razume to što Stefan voli da gleda serije, pa su ga i zbog toga zadirkivali.
„Donosili su bokser u školu da me tuku. Sva sreća, ja sam bio žrtva više psihičkog nasilja. Ali su me i udarali po glavi, izmicali stolicu Nisam znao ni kako da se postavim, ni kako da se posvađam“, kaže Stefan.
Sve što mu se događalo, Stefan je prijavljivao razrednoj, ali to nije baš mnogo pomoglo.
„Nikad to nije prenela direktoru, nije nikad sela da razgovra sa mnom“, navodi naš sagovornik.
Roditelji su znali šta se dešava u školi
Najvažniji deo ove priče jeste što su Stefanovi roditelji sve vreme bili upućeni o tome šta je on prolazio u školi.
„Oni su na meni primetili da sam ja neraspoložen, da mi se ne ide u školu. Seli su i prićali sa mnom. U prvom mahu, ja nisam hteo ništa da im kažem. Na kraju sam im rekao šta mi se dešava u školi“, kaže Stevan.
Pri polasku u srednju školu, situacija se malo smirila, ali je u tom novom odeljenju bio i jedan od drugova iz osnovne škole.
„Došao sam kuči i rekao tati: ‘ispiši me iz škole, neću više da idem u školu gde će da me zadrikuju kao u osnovnoj’. On mi je rekao da se smirim i pronašao roditelje tog mladića, razgovarao sa njima, nakon čega je problem bio rešen“, kaže Stefan koji je danas uspešan komercijalista.
On još jednom želi da podvuče da mu je tokom svih ovih dešavanja, podrška porodice i prijatelja znatno pomogla.
„Imao sam veliku podršku roditelja i drugarice. Hoću da kažem da, bar u mom slučaju, roditelji jesu pričali sa mnom“, kaže Stefan i tako objašnjava svoju pobedu.
