Da ne bi došlo do kolapsa države, američki Kongres će na kraju morati da izglasa dodatno zaduživanje, što će za posledicu imati upadanje njene ekonomije u opasnu spiralu. Dodatnim novcem će samo podstaći inflaciju, a recesija im je već pokucala na vrata, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Ministarka finansija SAD Dženet Jelen je ovih dana upozorila da bi država od 1. juna mogla da bude u opasnosti ako Kongres ne podigne granicu zaduživanja. Ona trenutno iznosi 31,4 biliona dolara, a neophodno je dodatnih 726 milijardi u ovom kvartalu koji se završava poslednjeg dana maja. To je 449 milijardi više nego što je projektovano u januaru.
Dodatno zaduživanje ili kolaps države
Ako ne dođe do dodatnog zaduživanja to bi moglo da uzrokuje i globalnu finansijsku krizu, smatra Jelen.
SAD su gornju granicu duga do sada podizali čak 78 puta, uglavnom u poslednji čas, uvek uz upozorenja da bi to moglo da dovede do prestanka finansiranje države i njenih davanja zato što za to nedostaju budžetska sredstva. Od naplate poreza, naime, nije prikupljeno dovoljno u budžetsku kasu.
Republikanci su u Predstavničkom domu Kongresa, gde imaju većinu, izglasali zakon o dodatnom zaduživanju, ali je to uslovljeno smanjenjem potrošnje, odnosno različitih državnih davanja na šta demokrate koji imaju većinu u Senatu ne pristaju. Zato će predsednik Džozef Bajden na sastanku sa liderima dve stranke, 9. maja, pokušati da pomiri razlike.
Bušatlija podseća da inflacija, koja je najveći problem, u SAD trenutno iznosi pet odsto, što je dva i po puta više od ciljane.
– Ako uspeju da se zaduže to će samo ubaciti još jednu veću količinu novca na domaće tržište i to je direktna opasnost od nastavka inflacije, možda čak i njenog rasta. Inflacija koja je veća od dva posto u SAD, njihovoj ekonomiji stvara velike probleme. Praktično, smanjuje vrednost kapitala. Ali to oni moraju da urade i nije pitanje hoće li se dve partije dogovoriti. Oni se moraju dogovoriti da bi mogla da funkcioniše država – ističe Bušatlija.
On podseća da je država u poslednjih nekoliko godina napravila neplanirane troškove usled dvogodišnjeg lokdauna zbog pandemije kovida što je usporilo američku ekonomiju i prisililo državu da interveniše u pojedinim sektorima ekonomije. Potom je sukob u Ukrajini doveo do novih troškova zbog finansiranja i naoružavanja ukrajinske vojske.
Slabi moć dolara
Došli su, kaže, u situaciju da moraju da se zadužuju emitovanjem hartija od vrednosti, pogotovo što im je inflacija povećala troškove u svim sektorima koje država mora da subvencioniše.
To je, po njegovoj oceni, spirala opasna po američku privredu jer su te hartije koje su nekada bile sigurna investicija trećih zemalja i praktično predstavljale njihove devizne rezerve sa gotovo 80 odsto, sada spale na manje od 50 procenata. Pritom te zemlje, kada ti vrednosni papiri prispeju na naplatu i kada ih SAD isplate, više ne produžavaju taj aranžman. Oni se oslobađaju tih hartija, a sredstva više ne idu u dolarske devizne rezerve nego u potrošnju.
Ta činjenica, prema rečima Bušatlije, dovodi do toga da dolar polako ali konsekventno gubi vrednost u odnosu na druge valute.
