U gotovo svakom hotelu ili restoranu u Srbiji traže se radnici. Otkako je počela pandemija pa sve do sada hotele u zemlji napustilo je oko 5.000 zaposlenih, a zajedno sa restoranima nedostaje im oko 15.000 radnika.
Poslodavci najviše traže kuvare, konobare, recepcionere, sobarice… Većina hotelijerskih radnika otisnula se u inostranstvo, jer im se, kako ocenjuju upućeni, ne isplati da rade za oko 500 evra mesečno. Mada, onima sa iskustvom i veštinama se i te kako isplati da ostanu u zemlji jer, ako su traženi, dobiće i znatno veće plate. Ipak, statistika je neumoljiva i pokazuje da je oko 50 odsto radnika iz hotelske industrije otišlo u druge delatnosti, a polovina radi u inostranstvu. To potvrđuje i Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (Hores). Naglašava da je ovaj sektor u 2020. godini sa 19.000 zaposlenih u hotelskoj industriji u oko 360 hotela spao na oko 13.500 radnika.
– Dakle, 5.000 ljudi manje radi u hotelskoj industriji, što predstavlja problem. Oni odrađuju posao, ali tu je veliki umor kod zaposlenih i ne može da se pruži kvalitet kada je reč o hotelima – navodi Genov, prenosi Tanjug. Napominje da je potrebno da se uključe svi, pa i država, kako bi se ova kriza prevazišla i ovaj sektor u tom smislu vratio u normalu.
– Moramo da razmišljamo da su u Hrvatskoj, na primer, veće plate, da je sektor zapostavljen godinama unazad, a država može da pomogne sa smanjenjem doprinosa kada je o ugostiteljskim radnim mestima reč. Poslodavci mogu da pomognu da se odreknu dela profita, marže. A sa treće strane, i sami zaposleni morali bi da vide na koji način mogu da ostanu ovde, a ne da idu u inostranstvo – smatra Genov. Veliki izazov predstavlja i obrazovanje, dodaje on, kao i kako stvoriti nove kadrove.
Istina je da se sve manje akademaca interesuje za studije iz oblasti hotelijerstva i sve manji broj studenata upisuje se u turističke škole, a iz godine u godinu se događa da ima budžetskih mesta koja čak nisu popunjena, što ranije nije bio slučaj.
Interesantan je i podatak da su ovog marta na birou rada, u grupi zanimanja iz oblasti ugostiteljstva i turizma, bila registrovana 14.123 nezaposlena, ali stručnjaci navode da to ipak nisu zanimanja koja su nedostajuća u sektoru. Reč je mahom o turizmolozima, raznim menadžerima, sa raznim fakultetima, a to nije radna snaga koja je potrebna ugostiteljima i hotelima. Među tih oko 14.000 nezaposlenih na birou ima i konobara, sobarica, kuvara, ali oni neće da rade za male plate, već im se više isplati da se vode kao nezaposleni, jer dobijaju neku pomoć od države.
Komentarišući Nacrt zakona o autorskim pravima direktor Horesa kaže da to udruženje traži da se ona plaćaju na osnovu popunjenosti hotela.
– Hoteli plaćaju paušalno autorska prava autorskim agencijama, bez obzira na to da li hotel radi ili ne, da li je popunjen 100 ili 50 odsto. Hotel plaća autorska prava u sobi, a soba nije javno mesto. Oni istovremeno plaćaju i za sobu i u restoranu, u lobiju, velnes centru. Hotel je jedinstvena građevinska celina i tražimo da se na osnovu popunjenosti plaćaju autorska prava – naglašava Genov.
Oko 150 evra za produženi vikend po osobi
Za jedan produženi vikend van grada po osobi potrebno je izdvojiti oko 150 evra, a cene smeštaja su skuplje nego ranije zbog povećanja troškova hotela, od plata do energenata, podsećaju u Horesu.
– Ako pogledamo period od 2019. do 2022. godine, svi troškovi su otišli za 110 procenata. Govorim o platama i energentima, a sa druge strane cene u hotelima povećane su između 20 i 30 odsto, i to ne kod svih hotela, jer su neki i zadržali cene – otkriva Georgi Genov.
