Predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić dao je odrešene ruke opoziciji da odluči kada će biti održani vanredni, pre svega beogradski, a moguće i parlamentarni izbori. To je dovelo do ozbiljnih razmimoilaženja unutar opozicionih redova.
Neki su za izlazak na birališta što pre, i na lokalnom i na republičkom nivou, drugi su samo za odmeravanje snaga u Beogradu, treći bi odvojili parlamentarne i beogradske, a ima i onih koji zahtevaju da budu raspisani i vanredni predsednički izbori. Uprkos željama i nadama dela opozicionara da će krajem ove godine biti održani vanredni parlamentarni izbori, jedan od scenarija jeste da će se republički izbori desiti u proleće sledeće godine, kada u više od 140 opština i gradova ističu četvorogodišnji lokalni mandati, kao i u Vojvodini za pokrajinsku skupštinu.
U poslednjih dvadesetak godina nisu održani samostalni lokalni izbori i obično su bili spojeni s republičkim i održavani su u isti dan. Predsednik Vučić je nedavno ponovio da će izbori biti kada ih budu hteli „ovi iz opozicije”. Svega nekoliko dana kasnije lider najjače opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je zatražio da se kaže tačan datum glasanja ili bar mesec u kojem će izbori biti održani, na šta je prilikom gostovanja na RTS-u Vučić odgovorio da „nema problema” i da će izbore dobiti. Na pitanje kada, lider naprednjaka je odgovorio da prvo moraju da sednu, razgovaraju i dogovore se o terminu izbora. „Ne možete da održite izbore u julu mesecu. Složićete se. Tako da na jesen ili zimu, kada hoće. Zašto? Zato što je to fer. Morate da poštujete svoje političke protivnike”, rekao je Vučić.
Socijalistička partija Srbije, koja je poslednjih više od deset godina tradicionalni i pouzdan koalicioni partner SNS-a, nije za vanredne izbore. Lider SPS-a Ivica Dačić kaže da je protivnik da se van redovnih termina izlazi na birališta na republici ili u prestonici ukoliko vlast ima stabilnu većinu. On je za TV Prva ocenio da je interes države važniji od interesa stranaka, a da interes države može biti da se ide na vanredne parlamentarne izbore. „Sigurno nisam za vanredne izbore, ali to je stvar političke odluke. Ako je u interesu države da budu vanredni parlamentarni izbori, to je drugo pitanje. SPS je ozbiljna politička stranka i nas izbori ne mogu da iznenade”, ističe Dačić.
Predsednik SPS-a se zapitao zašto opozicija koja, po poslednjim istraživanjima, ima oko pet odsto popularnosti, hoće izbore i istakao da „oni hoće izbore, a mole se bogu da se ne dese”. Opozicionu politiku nazvao je „politika udri jače po Vučiću” i naveo da se i opozicija nada da Vučić neće prihvatiti njihove zahteve za vanredne izbore, da bi onda rekli kako vlast ne sme na izbore. „Nije reč da Vučić nešto mora da prihvati, ali kad se stalno neko začikuje, a znate da nema nikakav program…”, rekao je Dačić.
Kada je objavljivao sastav vlade, 27. avgusta prošle godine, Vučić je rekao da će njen mandat biti skraćen na dve godine, što znači do 2024. – kada se održavaju redovni lokalni izbori. Vanredni beogradski izbori tema su dok su se još prebrojavali glasovi u izbornoj noći i kada su prvi rezultati pokazali tesnu razliku između vlasti i opozicije. Na sastanku s Vučićem 12. aprila prošle godine Đilas je zatražio održavanje vanrednih izbora u Beogradu. Kao rokovi u javnosti su pominjani decembar prošle i mart ove godine, ali nisu tada održani.
Dragan Đilas je u nedavnom intervjuu za „Politiku” konstatovao da su „veći rast cena hrane od rasta plata i penzija, ogroman rast zaduženosti, po Srbiju nepovoljan sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, loš ekonomski položaj zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, veliki stepen agresije i polarizacije u društvu” samo neki od primera koji pokazuju dubinu krize u kojoj se nalazimo i nemogućnost vlasti da se izbori sa izazovima s kojima se susrećemo. „U takvoj situaciji logično je da se održe vanredni izbori i da narod kaže svoj stav o uspešnosti vlade Ane Brnabić i Ivice Dačića”, kaže Dragan Đilas.
A potpredsednica Narodne stranke (NS) Sanda Rašković Ivić kaže da je NS kao ozbiljna stranka opozicije uvek spremna za izbore. Za „Politiku” ističe da u ovoj stranci smatraju da prvo treba da bude održan referendum o prihvatanju ili odbacivanju evropskog (francusko-nemačkog) plana za Kosovo i Metohiju. „Rezultati referenduma bi sve obavezivali, jer volja naroda koji nikada nije bio za to da se Kosmet preda sa politikom vlasti koja prihvatanjem ovog plana to radi. Kada završimo sa referendumom, tada ćemo sesti i razgovarati o terminu izbora na svim nivoima”, kaže Sanda Rašković Ivić.
A Radomir Lazović, jedan od lidera „Ne davimo Beograd” i Zeleno-levog fronta, kaže za naš list da je najverovatniji termin za izbore proleće sledeće godine, kada je svakako rok za lokalne. „Mi se spremamo kao da će izbori sutra i imamo stabilan rast pokreta. U Beogradu smo, prema istraživanjima, najjača opoziciona organizacija, a u Srbiji kreće kampanja širenja i prerastanja u partiju Zeleno-levi front pa se takođe nadamo dobrom rezultatu. Pored tog dobrog rezultata, koji kao organizacija želimo da ostvarimo, još važnije nam je rušenje ove vlasti. Zato ovih dana radimo i na postizanju koordinacije opozicije”, kaže Lazović.
Na pitanje da li je moguće objedinjavanje opozicije na temu izbora, kaže da uprkos razlikama, opozicija bi uz minimum saradnje i koordinacije mogla da sruši vlast SNS-a. „To ne znači neprirodne koalicije, mi se zalažemo za izlazak na izbore u više programskih kolona, već rad na tome da parlament radi po zakonu, da mediji budu slobodni, a izbori pošteni. To je neki minimum za svako demokratsko društvo. I da zaključim, kad god da budu izbori za grad Beograd, siguran sam da će Dobrica Veselinović biti novi gradonačelnik”, kaže Lazović.
Čini se da je najdalje u „izbornim željama” otišao predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koji se zalaže za vanredne predsedničke izbore. „Značajnije od samog termina jeste to koji će izbori biti održani. Raspisivanje vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora u situaciji gde predsednik odlučuje o svemu nemaju mnogo smisla. Samo vanredni predsednički izbori mogu biti stvarna provera legitimiteta Vučićevog režima”, rekao je Lutovac.
Klačar: Narodni pokret bi u velikoj meri promenio politički život
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da su veće šanse da vanrednih parlamentarnih izbora ne bude ove godine i da će, ako ih bude, biti održani najverovatnije sledeće godine zajedno s lokalnim i pokrajinskim koji su u redovnom terminu. Za „Politiku” kaže da manje šansi daje da se ove godine izađe na birališta, jer je lider SNS-a Aleksandar Vučić oročio mandat ove vlade na dve godine. Klačar navodi i da već sada znamo da će od leta sledeće godine, ukoliko ne bude bilo nekih promena, Vlada Srbije imati novog premijera, i to Miloša Vučevića.
„Drugi razlog je taj da spajanjem izbora, što SNS preferira kao vladajuća politička partija, i oni mogu da optimizuju izborne rezultate na više nivoa – parlamentarnom, lokalnom i vojvođanskom. Treći razlog zašto ne očekujem izbore ove godine jesu pregovori koji se vode oko implementacije Ohridskog sporazuma. Deluje da bi eventualno raspisivanje izbora 2023, za novembar ili decembar, značilo da će implementacija Ohridskog sporazuma – kasniti. Čini mi se da će procena vladajuće stranke biti da određene stvari iz tog sporazuma implementira u ovoj godini da ne bi otvorila pitanje svojih odnosa sa zapadnim partnerima”, kaže Klačar. Navodi da, ukoliko Narodni pokret u međuvremenu dobije određenu vrstu pravne strukture ili izađe na izbore, on će u velikoj meri promeniti politički život Srbije jer će, kako kaže, to biti velika organizacija koja može da računa na dobre i stabilne rezultate i uticaće da druge stranke u opoziciji počnu da se organizuju na drugačiji način.
