Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unija poslodavaca Zrenjanina zatražili su danas ukidanje kaznene mere zatvaranja poslovanja privrednih objekata zbog tehničko-administrativnih propusta, osim kad su u pitanju krivična dela.
„Zatvaranjem živih biznisa zbog minornih neslaganja i tehničko -administrativnih propusta čini se šteta legalno registrovanom privrednom subjektu, zaposlenima i budžetu Srbije, rečeno je danas na panelu „Uslovi poslovanja domaćih privrednika-inicijativa ‘ne zatvaraj’ ”.
Veliki broj objekata, kako je navedeno u saopštenju tih privrednika, zatvoren je zbog minornih grešaka na 15 dana, da bi nešto kasnije postali predmet uvlačenja u koruptivne radnje od strane pojedinih, nesavesnih inspektora.
Isplativije je, kako se navodi, da privrednici prihvate saradnju sa inspektorom na „takav način nego da rizikuju zatvaranja na 90 dana i dodatne novčane kazne, jer uvek u poslovanju može da se nađe nešto nepravilno”.
Navedeno je da se objekti zatvaraju na 15 dana i zbog toga što je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara, potrebnom za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu, zatim zbog toga što je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomogao oko prijema robe, što je u porodičnim preduzetničkim radnjama i logično i nije protivzakonito.
Zatvaranje je moguće i zbog toga što je se kucani računi nisu odmah prikazivali u sistemu zbog čega, kako je navedeno, nije kriv privrednik, već fiskalni uređaji.
Dodaje se da odgovornost mora biti dvosmerna, a ne po sistemu da za registrovane privrednike važe sva pravila bez prava i na najmanju grešku dok za državni aparat i crno tržište nema striktne regulative.
Registrovanim privrednim subjektima se, kako je navedeno, u slučaju propusta ili kašnjenja u plaćanju na osnovni dug zaračunava kamata, a zatim im se vrlo revnosno podnose prekršajne prijave i izlažu se visokim kaznama, čak i kad nema utaje poreza, ili kad propusti administrativni ili su neslaganja minorna.
„Evidentno je da poreski obveznik koji je predao prijavu, ima jasnu nameru da porez plati, a ne da ga utaji. Ukoliko porez nije plaćen na vreme, očigledno je da postoji problem sa likvidnošću”, rekli su privrednici.
Dodaje se da zahtev za reprogram ili za preknjižavanje ne odlaže naplatu duga i postoji namera da se za dva kašnjenja izriče zabrana obavljanja delatnosti, praktično da se živ privredni subjekat prinudno zatvori.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja policijskom inspektoru je, kako je navedeno, omogućeno da ocenjuje da li je auto škola radila savesno, bez jasno definisanih propusta koji se smatraju „nesavesnim”.
„Velika šteta nastaje kad se auto škola zatvara zbog propusta koji nisu suštinskog karaktera (neispravnost vozila), nego se to čini zbog tehničko-administrativnih propusta po nejasnim kriterijumima”, ocenili su privrednici.
Predložili su da je potrebno – da bi privredni ambijent bio podsticajan, a legalan rad bio isplativ, izmeniti kaznenu regulativu tako da se u svim poreskim kontrolama i postupcima podrazumeva da poreski inspektor ima prvenstveno savetodavnu ulogu, da se kod uočene nepravilnosti ostavlja razuman rok za otklanjanje, a da se tek po ponovljenoj istoj vrsti prekršaja započinje primena kaznenih odredbi.
Kaznene odredbe trebalo bi, kako su rekli, da budu srazmerne ekonomskoj moći privrednog subjekta, što uključuje izbacivanje prakse da se prekršaj naplaćuje „ne manje od 500.000 za pravno lice, odnosno 100.000 za preduzetnika”.
„Tako visoku kaznu može da propiše samo neko ko nikad nije stvorio novu vrednost i ko nema osećaj za vrednost novca. Predlažemo da se ukinu mandatne kazne koje iznose 50.000 dinara za preduzetnike, odnosno 250.000 dinara za pravna lica, a koje se odnose i na prekoračenja od svega jednog dana po isteku opomene, ako pravno lice nije likvidno da plati dospele obaveze, koje mogu nastati i zbog kašnjenja u naplati faktura od javnog sektora”, predložili su privrednici.
Istakli su da je potrebno pooštriti kaznenu regulativu za poreske utaje neregistrovanih subjekata, što se sada u praksi ne sankcioniše adekvatno, pa je višestruko isplativije raditi nelegalno nego legalno.
Inicijativa „Ne zatvaraj” upućena je ministarstvima privrede i finansija, a podržalo ju je dvadesetak udruženja privrednika, prenosi Beta.
