U petak 10. marta, kada je bilo jasno da će Banka Silicijumske doline propasti, a samo ostalo pitanje pod kojim uslovima, jedan bitkoin je vredeo oko 19.670 dolara i u prethodnih mesec dana izgubio je 20 odsto vrednosti.
Od tog petka do danas, propala je još jedna, Signature banka, čijih 34 milijardi dolara depozita je preuzela druga njujorška banka (Nujork komjuniti bankorp – New York Community Bancorp), a First Republic bank se nalazi u teškoj situaciji i traži se banka koja bi je preuzela.
Pre njih likvidirana je Silvergejt banka, dok je još mogla da isplati depozite svojim klijentima.
Za sve četiri banke karakteristično je da su bile usko povezane sa startap i tehnološkim kompanijama i kriptotržištem.
Jedan od najvećih klijenata Silvergejt banke bila je bankrotirana kriptomenjačnica FTX, dok je Signature banka poslednjih godina kreditirala i čuvala novac kriptokompanija. Kalifornijska First Republic banka čije su akcije poslednje dve nedelje pale za 87 odsto, a od bankrota SVB iz nje je povučeno oko 70 milijardi dolara depozita, takođe u portfoliju ima popriličan broj tehnoloških i kriptokompanija.
Dok je bankarski sistem na najvećem udaru od 2008. godine, nasuprot očekivanjima, bitkoin je od 10. marta do danas dobio na vrednosti oko 43 odsto.
Jedan bitkoin juče je vredeo oko 28.400 dolara što je najviše od 22. juna prošle godine, mada je danas cena pala na oko 28.200 dolara.
Aleksandru Matanoviću, osnivaču domaće kriptomenjačnice ECD, ovakva dešavanja deluju logično.
„Kada se desi kriza, izgubi se poverenje u sistem i traži se alternativa. Neki idu u zlato, neki u nekretnine, neki u kriptovalute.
Ljudi se zamisle oko toga da li im je novac siguran u bankama i onda traže druga mesta da ga ulože“, smatra Matanović.
i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiza, ocenjuje da su investitori verovatno percipirali bitkoin kao sigurno odredište za svoj kapital u uslovima finansijske krize.
„Vide ga kao digitalno zlato. Istovremeno je došlo i do rasta cene zlata zbog straha investitora za sigurnost finansijskog sistema. Slična situacija je i sa bitkoinom“, smatra Gujaničić dodajući da je pored volatilnosti najveći problem bitkoina da za 10 godina nije ostvario nijedan cilj, niti je sredstvo plaćanja niti je u potpunosti sredstvo za čuvanje imovine.
Pored nepoverenja investitora u bankarski sektor, kao faktor rasta cene bitkoina američki analitičari uočavaju vezu između količine novca u opticaju i cene bitkoina.
Od kada su SAD odlučile da garantuju za sve depozite klijentima SVB banke i od kada su odobrili kreditnu liniju za likvidnost bankama, one su uzajmile 300 milijardi dolara za koliko je povećan bilans stanja američke centralne banke (FED).
Neki ekonomisti i finansijski analitičari ovo shvataju kao novu rundu kvantitativnih olakšica ili drugim rečima štampanja para, što je suprotno monetarnom zatezanju povećanjem kamatnih stopa tokom prethonih godinu dana. Osim toga, sam nastanak bitkoina 2008. godine je povezan sa spašavanjem banaka od strane države.
Zlato je juče nakratko preskočilo granicu od 2.000 dolara za finu uncu, a zatim se cena vratila ispod u iščekivanju odluke FED-a o kamatnoj stopi.
Ipak, mnogi očekuju da se cena zlata vrati i možda čak i preskoči istorijski maksimum od 2.060 dolara.
