“Koga zmija ujede i guštera se plaši”, izreka je koja bi u potpunosti mogla da se iskoristi kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Srbije i njen početak kvalifikacija za odlazak na Evropsko prvenstvo 2024. godine.
Rival na otvaranju istih je Litvanija – selekcija protiv koje su Orlovi apsolutni favoriti, ali prošlost nam, bez obzira na očekivanja da će to biti “lagano zagrevanje”, napominje da MORAMO da se čuvamo.
– Treba da se plašimo svakog protivnika, ali ne onaj strah da nam se oduzmu noge, već da imate respekt prema rivalu. Svaka utakmica će biti teška i zahtevna, svaka će nam biti finale. Samo sa tim pristupom se možemo nadati nečemu. Sve ekipe imaju iste ciljeve, isto razmišljaju, kako da dođu do 1. ili 2. mesta. I mi smo u toj grupi isto, da li će nas neko gledati kao favorite ili autsajdere, manje je bitno – rekao je Stojković na konferenciji.
Foto: Nikola Anđić
Dobila je Srbija pet od šest međusobnih duela sa ovom baltičkom zemljom i tradicija je, pored tog jasnog kvaliteta, uz izabranike Dragana Stojkovića. Međutim, njegovi prethodnici su baš zbog loših rezultata protiv timova iz slabijih šešira ostajali bez plasmana na EP.
Prvi put u kvalifikacijama za EP 2004. godine, kada je tadašnja Srbija i Crna Gora izgubila čak pet bodova u duelima sa Azerbejdžanom (2:2, 2:1). Bila je to selekcija iz poslednjeg šešira na žrebu, uzela je samo četiri boda SCG, a Plavi su takmičenje završili sa jednim manje od drugoplasiranog Velsa koji je išao u plej-of.
Potom nam se slična situacija dešava i u narednom ciklusu kvalifikacija. Kazahstan je u grupu ušao iz poslednjeg šešira, dobio je Srbiju sa 2:1 kod kuće, a Orlovi su tada završili na trećem mestu sa tri boda manje u odnosu na Portugaliju.
Tadašnji selektor bio je Havijer Klemente, a tog meča se svojevremeno u intervjuu za Telegraf prisetio i Zvezdan Terzić koji je tokom tih kvalifikacija obavljao funkciju predsednika FSS.
– Klemente je malo potcenio Kazahstan. Protiv njih smo igrali 24. marta čini mi se, a četiri dana kasnije smo čekali Porugaliju. I on je rekao tada: ‘’Ako bez ovih četiri ili pet igrača ne mogu da dobijem Kazahstan, onda i ne treba da idem na EP.’’ Hteo je da sačuva ekipu. Odmarao je Krstajića, Dragutinovića i još par igrača koji su imali kartone i kojima je pretila suspenzija za Portugaliju. A onda smo protiv te iste Portugalije odigrali jednu od najboljih utakmica reprezentacije u poslednjih 15 ili 20 godina.
Srbija je i u kvalifikacijama 2012. naletela na minu u vidu Estonije. Tim iz petog šešira ( šesti poslednji) udario je Srbiju tako jako da taj udarac i dalje bolji. Pobedili su Orlove sa 3:1 u Beogradu, odigrali 1:1 kod kuće i sa bodom više završili na drugom mestu. Da je naš tim dobio makar jedan od ta dva meča protiv autsajdera, duel sa Slovenijom u poslednjem kolu bi bio rekreativan.
Iako svi znamo šta se dešavalo u kvalifikacijama za EP 2016. godine, vredi pomenuti da je i ta Albanija u grupu ušla iz petog pretposlednjeg šešira. Tako da, bez obzira na to što smo apsolutni favoriti, moramo da se pazimo da nas ta “zmija iz petog šešira” ponovo ne ujede.
A koliko smo navodno blizu odlaska na EP i pre početka kvalifikacija, govori predikcija po kojoj je Srbija treći favorit da se nađe na takmičenju.
